VICOTEKA

Učiteljica pita decu:
• Da li Bog postoji?
• Da, postoji?
• Možete li ga videti?
• Ne.
• Možete li ga dodirnuti?
• Ne.
• Pa, onda on ne postoji
Perica upita učiteljicu:
• A, učiteljice, imate li vi mozak?
• Imam.
• A, možete li da ga dodirnete?
• Ne.
• A, možete li da ga vidite?
• Ne.
• Pa, da li ste onda sigurni da ga imate?

Na Božiš sretne Zemunac ortaka na ulici i kaže mu:
• Hristos se rodi.
• Uuuuu, čestitam! Kad ćeš da častiš?

Raspravljaju tri Cigančića čiji je otac najcrnji. Prvi kaže:
• Moj tatko se juče isek'o, još mu ide crna krv ...
Drugi će na to:
• A moj tatko je polomio ruku i vidi mu se crna kost!
Treći će:
• Moj tatko je pdrn'o juče i još je u sobi mrak ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Razgovaraju dva poslanika u skupštini:
• Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života.
• Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

Piše Fata majci:
• Draga mama, mi smo dobro. Bili smo u nedelju u Doboju na vašaru i kad smo krenuli kući, naišli neki mangupi, mene silovali, a Muju pretukli.
Piše Fata majci za nedelju dana:
• Draga mama, mi smo dobro. Bili u nedelju u Travniku na vašaru i kad smo krenuli kući, naišli neki mangupi, mene silovali, a Muju opet pretukli.
Sledeće nedelje Fata ponovo piše majci:
• Draga mama, mi smo dobro. U nedelju će u Tesliću vašar. Ja bi išla, a Mujo se nećka!

• Ko igra?
• Srbija i Crna Gora.
• Je l' protiv Hrvata?
• Baba, idi lezi ...

Hvali majka ćerku pred budućim zetom, pa kaže:
• Da samo znaš kako je dobra kuvarica, ... je li kćeri, jesi li oprala salatu?
• Nisam mama, nestalo deterdženta!

Krenuli zeka, meda i veverica da kradu voće i povrće. Zeka uzme šargarepu, meda krušku, a veverica ode nekud. Uhvati ih farmer i kaže:
• Pustiću vas ako to što se ukrali nabijete sebi u zadnjicu.
Gura meda krušku, vrišti, kuka, ali nekako uspe da gurne. Gura zeka šargarepu, vrišti, kuka, stenje, a odjednom počne da se smeje. Pita ga meda:
• Šta se smeješ?
A zeka će:
• Ćuti, eno veverice, nosi lubenicu.

Šetaju dve svinje ulicom i prolaze pored jedne mesare, pa će jedna:
• Pazi kad nisam ni znala da postoje rezervni delovi za nas.

Dobio Mujo novu gajbu i otišao da je vidi. Ušao u stan, malo razgledao sobe i došao u spavaću sobu. U njoj ugrađen plakar. Otvori on plakar – u plakaru ogledalo. Mujo se uplaši, brzo zatvori plakar i otrči do najbližeg telefona:
• Halo, policija, neko mi je provalio u stan. ... da, još je tamo, krije se u plakaru.
Dođe policajac na uviđaj. Uđe u sobu, polako se približi plakaru i naglo otvori vrata:
• A, pa kolega je već stigao ...