VICOTEKA

Danas ću kupiti štikle. Vreme je da i ja živim na visokoj nozi.

Čitavog dana šef traži jednog radnika po pogonu, ali on kao da je propao u zemlju. Tek pred kraj radnog vremena nađe on njega i kaže mu:
• Pa, gde si ti? Čitavog dana te tražim i ne mogu da te pronađem.
• Eee, šefe, danas je teško naći dobrog radnika.

Muji stigao veliki račun za struju, pa kaže on Fati:
• Eto ti sad, pa ti i dalje pozajmljuj peglu svima po selu!

Dolazi čovek na kontrolu kod doktora:
• Doktore sad mi je bolje, ne kašljem, ne kijam, samo malo teško dišem.
• Nista ne brinite, pobrinućemo se da i to prestane.

Pita majka sina:
• Je li sine, bitango jedna, kad misliš da se ženiš, pogledaj koliko ti je godina, šta čekaš više?
• Kevo, nisam još našao pravu!
• Nađi krivu, pa je ispravljaj, pizda ti materina!

Pita Haso Muju:
• Je li, kako je bilo na konjičkim trkama?
• Nikako, mirno sam sedeo i gledao, kad izbi tuča u loži. Mene izguraše i upadoh na stazu među konje.
• Pa šta je onda bilo?
• Ma neko mi skoči na leđa i viknu "đi đi".
• I? Šta si uradio?
• Pa šta sam mogao u onakvoj konkurenciji, stigao sam drugi ...

Mama kaže Perici:
• Crni Perice, bolje bi ti bilo da učiš a ne da buljiš u taj tvoj telefon!
• Ma znam ja dosta, nema potrebe da učim!
• Znaš? Dobro, hajde da vidimo, ... na primer, ... kako se zove čuvena kula u Parizu?
• Ajfonova kula!

Šta je to lokalna anestezija?
• To je kada se napiješ kod komšije!

Negde u Bosni ... sin pita majku:
• Mama, kako kompjuter zna moje ime?
Majka odgovara:
• Ne znam Admine, matere mi ...

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.