VICOTEKA

Kraj školske godine, a Perica ima sve kečeve iz matematike. Na predzadnjem času kaže profesor:
• Mogu li, Perice, nešto da te pitam?
A Perica kaže:
• Profesore, mogu li ja Vas prvo nešto da pitam?
• U redu, Perice, pitaj me.
• Je l’ mogu da Vam dam 500 evra i da Vi meni date dvojku?
Na to će profesor uzbuđeno:
• E, baš sam to hteo da te pitam!

• Marihuana ima dve mane. Prva je, da jako brzo zaboravljaš ...
• Dobro, a druga?
• Šta?
• Marihuana?
• Imam! Koliko ti treba?

• Izvukao sam sedmicu na Lotou!
• Stvarno!?
• Da, a zatim još samo osmicu i desetku!

Umre muž. Par meseci kasnije umre mu žena i dolazi u Raj. Kada je tamo ugledala muža, odmah je dotrčala do njega i rekla:
• Ljubavi, baš se radujem što ćemo opet biti zajedno!
• Ma, odjebi veštice! Pop je jasno rekao: Dok Vas smrt ne rastavi!

Sretnu se dvojica prijatelja. Prvi se požali:
• Ne znam šta da radim sa taštom. Prava je veštica.
Prijatelj ga upita:
• Pa jesi li probao da joj napakostiš?
• Ma, jesam.
• A kakvu pakost si smislio?
• Dao sam oglas u novinama sa njenim brojem telefona: „Seksualne usluge – jeftino!“
• Pa šta je bilo?
• Veštica je već kupila novi mercedes.

Telefon više puta zvoni u jednoj firmi. Ljutiti glas:
• Halo, pa šta je ovo, zašto se niko ne javlja kada ja zovem?!
Radnik:
• A jebote, šta oćeš čoveče? U gužvi smo!
Još ljući glas:
• Znaš li ti s kim razgovaraš?! Ovde tvoj direktor!
Radnik:
• A znaš li ti s kim razgovaraš?
Direktor:
• Nemam pojma?!
Radnik:
• Onda možeš da mi ga popušiš!

Razgovaraju hirurg, arhitekta i političar o tome koji je najstariji zanat na svetu. Hirurg kaže:
• Bog je od Adamovog rebra napravio Evu. Eto, bio je prvi hirurg i to vrlo dobar.
Prekda ga arhitekta:
• Čekaj, Bog je Evu napravio tek šestog dana. Seti se samog početka, prvo je bio haos, pa je nastao red. Ko bi mogao da napravi red osim arhitekte?
Na to će političar:
• Dobro, ljudi, a šta mislite, ko je napravio haos?

Krenuli petorica drugara na izlet sa ženama, pa jedan od njih umesto žene poveo švalerku. Neki od prijatelja ga upita:
• Kako si mogao da provedeš švalerku sa sobom?
Isto ga upita i drugi, i treći ..., a on odgovori:
• Ja sam bar poveo svoju švalerku, a vi tuđe!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

• Zašto nećeš da se venčamo? - mladić pita devojku molećivo.
• Iz 2 razloga.
• A to su?
• Prvi razlog si ti, a drugi razlog je neko drugi.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...