VICOTEKA

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!

• Bako, bako, što su ti tako velike oči?
• Ćuti dete, deda popio viagru!

Došao ciga kod doktora:
• Gospodin doktor, ova moja ciganka nešto nije zadovoljna kad se jebemo ...
• Što nije zadovoljna?
• Ne znam, gospodin doktor, nešto joj ne valja ...
• Pa, moraćeš nešto da promeniš u načinu na koji vodite ljubav.
• Šta da promenim, gospodin doktor?
• Pa probaj, na primer, da upališ svetlo dok to radite.
Sutradan:
• Je l’ sad bolje?
• Bolje, gospodin doktor ...
• Je l’ žena zadovoljna?
• Zadovoljna žena, al’ tek deca da vidiš što uživaju ...

Mladić stoji u redu u supermarketu kad spazi zanosnu plavušu iza njega kako mu maše i smeje se. Iznenadio se da mu maše takva lepotica, i iako mu se odnekud učinila poznatom, nije imao pojma odakle, pa je upita:
• Izvinite, mi se znamo?
Ona mu odgovori:
• Možda se varam, ali mislim da ste vi otac jednog mog deteta!
Film mu se vrati u nazad na dan kad je jedini put bio neveran. Rekao je:
• Bože, jeste li vi striptizeta s moje momačke večeri, koju sam pred svim prijateljima prcao na bilijarskom stolu, dok me je vaša prijateljica mlatila po guzi mokrim celerom i gurala mi krastavac u šupak?
• Ne - odgovori ona - Ja vašem sinu predajem engleski.

Vraća se Stanojka kući iz grada i još sa vrata pita Žiku:
• Žikomire, jel' ti se dopada moj novi šešir?
Žika će na to:
• Odličan je, zaklanja ti celo lice!

Uvodi plavuša struju u kuću. Pita je električar:
• Hoćete li visoki ili niski napon?
Plavuša odgovori:
• Vidite, ja bih taj visoki - da mi ga deca ne dohvate!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Ona ženska stvar je kao diploma - neko se muči ceo život da dođe do nje, neko je kupi za sitne pare, a neko je dobije na lepe oči ...

Je l' ima neko, možda, punjač za novčanik?

Šetaju dva psa ulicom i jedan kaže:
• Juče su postavljali nove bandere.
Drugi odgovara:
• E, to mora da se zalije!

Smiljana na prozoru, a prolazi Milisav, Smiljana mu kaže:
• Sama sam, Radašin mi otputov'o.
Milisav:
• Mogu li gore?
• Pa nisam ti ja kurva!
• Ih, k'o da bih ti ja platio!