VICOTEKA

• Mama, trudna sam.
• Eh kćeri, gde ti je bila glava?
• Na haubi.

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita:
• O`š povesti i mene?
• Mani me se, neću!
• Ta, povezi me, makar u šaragama ...
• Luda ženo, neću.
I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče:
• A lepo me molila da je povedem!

Kako je nastala atomska bomba?
• Išlo sto Piroćanaca ulicom i videli dinar, pa svi skočili na njega.

U Srbiji postoje narodni običaji kojih se svi pridržavaju:
• Za slavu - kolač.
• Za Vaskrs - jaja.
• Za svadbu - trudna mlada.
Retko koja se danas udaje na prazan stomak.

Sretnu se Mujo i Haso nakon deset godina:
• Ma gde si ti, kućo stara, nisam te video sto godina!
• Pa, evo me, putovao malo po svetu, bio tu i tamo, čak sam živeo dve godine u Londonu!
• London? Gde ti je to?
• To ti je grad u Engleskoj, jedno 2.000 kilometara od Sarajeva.
• U jebote, koja vukojebina!

Kaže učiteljica:
• Perice, kaži jednu prostu rečenicu.
• Jovica jede govna!
• To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu!
• Je l' može ovako: Jovica jede pitu?
• Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta?
• Zato što je pita od govana!

Žali se učiteljica Peričinom tati:
• Vaš sin ima jedinice iz svih predmeta, osim iz vladanja. Iz vladanja ima pet.
Otac odgovori:
• Eto, vidite, ono što ga Vi učite - jedinice, a ono što ga ja učim - petice.

Umirao Piroćancima otac i oni mu pale sveću. Kada je sveća dogorela, a Piroćanac još živ, oni mu upale drugu sveću. Dogorela je i druga sveća, a on još živ.
Jedan sin pali treću sveću, a drugi priđe Piroćancu i kaže:
• Tatko, skoncetriši se!

Razgovaraju dvije prijateljice:
• Ja se tako razveselim kad vidim tvog muža!
• Ne razumem, ... a zašto?
• Zato što nije moj!

Malo punija gospođa stoji ispred ogledala i pita:
• Ogledalce, ogledalce, ko je najlepša žena na svetu?
Ogledalo joj odgovara:
• Pomeri se malo, ne vidim ništa od tebe!

Razgovaraju dva studenta:
• Kad obično ideš da spavaš?
• Šta znam,  pa tako ... oko dva, pola šest ...