VICOTEKA

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Dođe Mađarica kod svoje komšinice Sose:
• Ooo, moja Sosa, imam jedno problem, moja muž loše jebe.
• Eržika draga, ne kaže se moja muž loše jebe, nego moj muž loše jebe.
• A ne Sosa, tvoja muž dobro jebe, ali moja muž loše jebe ...

• Šta radiš?
• Evo, bio na trčanju!
• Aha, jesi li povratio kondiciju?
• Povratio jesam, kondiciju nisam.

Kad muškarac uprska, kasno je da vadi stvar.

Krali Mujo i Haso kukuruze i dogovorili se da Mujo krade, a Haso da čuva stražu. Krali oni tako i iznenada naiđe policajac. Pita on Hasa:
• Šta to radiš u ovo doba?
• Smišljam stihove.
• Dede kaži jedan.
Počne Haso da peva:
• Gore nebo, dole trava, čučni Mujo vidi ti se glava.
Kaže policajac:
• Dede još.
• Dole trava, gore nebo, beži Mujo bog te jebo.

Ako su Cecu stavili u čitanku, onda bi Aca Lukas trebalo da ide u udžbenik hemije.

Najradosniji praznik među zaposlenima je "Plata". To je praznik koji okuplja radnike, miri zavađene i pokazuje kakvi svi dani treba da nam budu – puni sloge i entuzijazma. To je dan praštanja i vraćanja dugova.
Kolege se tog dana pozdravljaju rečima "Legla je!" a otpozdravlja im se "Vaistinu je legla!".
Zvuci SMS poruka kojima banke obaveštavaju o uplati, takozvane Blagovesti, doprinose širenju veselja po kolektivu.
Slavi se dva dana i obično je to prvi mrsni dan nakon podužeg posta.

• Dobar veče, jel to hitna pomoć? - upita Ciga.
• Da, izvolite ...
• Molim vas pomognite mi, sin mi je progutao kurton!!
• Pa gde ste ..., gde živite ...?
• Ja sam u Marinkovu baru, Todora Dukina 21!
• Stiže ekipa odmah ...
Posle 3 minuta:
• Dobro veče, iz Todora Dukina ovde, ja sam zvao za ono što mi je sin progutao kurton ...
• DOLAZI EKIPA ODMAH!
• Ne mora naš'o sam drugi!

Pita mali Ciga svoju majku:
• Mamo, mamo, kako sam se ja rodio?
A majka će:
• Pa, ... ja i tata smo legli da spavamo ... i ujutru, kad smo se probudili, ti bio ispod ćebeta.
Sutradan se mali Ciga budi i vidi bubašvabu u svom krevetu i kaže joj:
• Imaš sreću što sam ti ćale, inače bih te sad zgazio!

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?