Moj psihijatar

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Muž i žena vode ljubav pored otvorenog prozora. On oseti dim kroz prozor i upita ženu: • Osećaš li? Na to će žena: • Dobro si se setio da pitaš, ... već godinama ništa ne osećam.

• Perice, dođi da pomogneš majci u kuhinji! • A čarobna reč mama? • Ako ne dođes, isključiću ti Internet!

Dolazi Crnogorac kući s puta i nalazi ženu s nepoznatim muškarcem u krevetu. On otrči po pušku, a ovaj kroz prozor. Puca Crnogorac za njim prvi put i promaši, drugi put i promaši. Nema više metaka i onako sam za sebe govori: • Nije mi što mi jebo ženu, no što ga isprati ka vojvodu!

Razgovaraju dve sekretarice, naravno, plavuše: • Kakvu ćeš smicalicu napraviti za 1. april? • Razglasiću po firmi da sam trudna, svi će šefovi biti u panici.

Umilnim glasom, majka reče Perici: • Sine, ne ljuljaj baku, ... nije se zato obesila!

Zove blizanac brata: • Bato, kad ćeš kući? • Za pola sata. • Ajde požuri, mama me već dva puta kupala.

Pitao sam je: • Šta želiš da ti kupim? Nasmejala se zagonetno i rekla: • Možeš neku krpicu. • I kupio sam joj ... magičnu!

• Zašto ste tako zabrinuti, komšija - upita konobar svog stalnog gosta. • A, i ti bi bio da ti sin napravi dete kućnoj pomoćnici ... • Ne sumnjam, ali koliko znam, vaš sin ima samo pet godina ... • Da, ali je ipak znao iglom da izbuši sve kurtone koje je našao u mojoj sobi.

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici: • Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava. Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita: • Šta ti, čoveče, radiš tu? Majstor iz ormara odgovara: • Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu: • Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari! Nakon završenog posla, pita anđeo: • Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda? Bog reče: • Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine: - Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan. - Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek. - Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.