VICOTEKA

Kaže čovek prijatelju:
• Nisam rekao ni jednu jedinu reč ženi već nedelju dana!
Prijatelj ga pita:
• A zašto?
Ovaj mu odgovara:
• Pa, nisam hteo da je prekidam!

Razgovaraju dvoje ljudi:
• Ove naše komšije mora da su strašno siromašne ...
• Otkud znaš?
• Trebalo je da vidiš kakvu su dreku digli kad im je dete progutalo 50 para!

Dok nisam kupio BMW nisam ni znao da sam toliko lep.

Prolazi čovek kroz bolnički hodnik i ugleda kako dva doktora tuku pacijenta:
• Šta je ljudi pobogu, zašto bijete čoveka?
• Tri meseca ga lečimo od žutice, a tek danas nam je rekao da je Kinez!

Muž sedi samo u gaćama za stolom i čita novine, kad dotrča žena i reče mu:
• Pero, brzo se obuci, komšinica Jela dolazi na kafu i nije lepo da vidi te tvoje stare, mršave kosti.
Pera:
• Pa šta, neka vidi kako loše kuvaš, pa sam tako mršav!
Žena mu ne osta dužna:
• Onda skini i gaće, pa neka se pita zašto ti uopšte i kuvam!

Sede dve plavuše, sponzoruše u kafiću. Prilazi konobar:
• Šta ćete popiti?
One:
• Ko šalje?

Razgovaraju dve bake, pa prva kaže:
• Sestro slatka, vidiš li ti kolika je kriza?
• Jese, jeste - odgovori druga - baš malo pre, dok sam izlazila iz zgrade, videla sam tri momka kako puše jednu istu cigaru!

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Menjam cimera koji hrče za cimerku koja uzdiše.
Šifra: tužan

Čuo Perica od školskog druga da svi odrasli imaju tajne, a najbolji način da se od njih izvuče novac je da se kaže: 'Znam pravu istinu', - čak i kad nije tako. Naravno, Perica odluči da odmah isproba taj recept kod kuće, i obrati se mami:
• Znam pravu istinu.
Ona mu odmah da 500 dinara i kaže:
• Ni reči o ovome tvom ocu!
Zadovoljan lakom zaradom, Perica dočeka oca ispred kuće i ponovi:
• Znam pravu istinu.
Otac brzo izvadi 1.000 dinara, uz uslov, samo ni reči o ovome mami. Ohrabren, Perica pokuša isti plan i s baštovanom:
• Znam pravu istinu.
Baštovan pade na kolena, širom raširi ruke i reče:
• Sine, ... zagrli tatu!