VICOTEKA

Hvali se ponosni otac:
• Da čujete samo kako je moja dvogodišnja ćerka naučila mesece. Hajde zlato, jan..., jan...?
• ...uar!
• feb...?
• ...ruar!
• Odlično srce, ... bravo! Hajde, sad ti dalje sama!
• art, ril, aj, un, ul, gust, mbar, bar, mbar, mbar!

Uđe žena u apoteku i kaže apotekaru da joj je potreban arsen.
• Šta će Vam arsen, - upita apotekar.
• Želim da ubijem svog muža jer me vara sa drugom ženom!
• Ali gospođo, ne mogu da Vam prodam arsen da izvršite ubistvo, čak i ako Vas muž vara sa drugom ženom.
Žena iz džepa izvadi fotografiju, a na fotografiji njen muž u sred seksa sa apotekarovom ženom.
• Ooo, izvinjavam se gospođo. Nisam znao da imate recept.

Pitali Cigu:
• Koliko Vas živi u ovoj maloj sobici?
• Nas osamnaest - odgovori Ciga.
• Je li, pa kako ono sa seksom kad Vas ima toliko?
• Pa znaš kako, kevi okačimo zvonce, a onda karamo sve što ne zvoni ...

• Jesi li reko šefu da nas dvoje ne možemo živeti od tvoje bedne plate?
• Jesam.
• I šta ti je rekao?
• Da se razvedem!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Donela učiteljica likovnog skulpturu gole devojke i pita učenike:
• Marice, šta ti vidiš na ovoj skulpturi?
• Izražena ramena i pozu, učiteljice.
• Ivice, šta ti vidiš?
• Sise, učiteljice.
• Izlazi napolje, sram te bilo!
• Perice, ti?
• Izlazim, izlazim ...

Devojke me izbegavaju zato što sam ružan... sve dok ne saznaju kolika mi je plata. A onda me izbegavaju zato što sam ružan i siromašan!

• Izlaziš li nekad negde?
• Da!
• Gde?
• Povremeno iz depresije!

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Došao Piroćanac u poljoprivrednu apoteku da kupi sprej protiv mušica. Prodavac mu ponudi dva spreja:
• Ovaj košta 100 dinara i ubija oko 1.000 mušica, a ovaj vam košta 50 dinara i ubija oko 500 mušica.
Piroćanac se okrene i pođe iz radnje.
• Pa kuda ćete? – upita prodavac.
• Da si izbrojim mušice, odgovori Piroćanac.

Pita Mujo Hasu:
• Šta bi Haso uradio kada bi tvoju Fatu u šumi napao medved?
Kaže Haso:
• Ja se nebi mešao, baš me briga, sam je napao, sam neka se i brani!