VICOTEKA

Ja sam odgovoran samo za ono što kažem, a ne za ono što ti shvatiš.

Viče majka na Pericu:
• Perice, kako smeš da kažeš sestri da je glupa?! Odmah joj reci da ti je žao!
• Seko, žao mi je što si glupa!

Došla žena kod gatare da joj gleda u karte i ova joj kaže:
• Vaš će suprug uskoro umreti.
• Ma to znam, ... nego, hoće li biti istrage?

Došao narkoman kod doktora pa kaže:
• Doktore imam jednu dobru vest i jednu lošu vest.
• Koja je dobra? - upita doktor.
• Ostavio sam drogu.
• Pa to je sjajno! - uzviknu doktor.
• A koja je loša?
• Ne znam gde sam je ostavio.

Kopali neki kanal Amerikanac, Rus i Crnogorac. Kopa Amerikanac i posle 200 metara naiđe na žicu, pa kaže:
• Amerikanci su pre 200 godina imali telefon.
Kopa Rus 300 metara i nađe kabl, pa kaže:
• Rusi su pre 300 godina imali telefon.
Kopa Crnogorac više od 400 metara i ne nađe ništa, pa kaže:
• Crnogorci su pre 400 godina imali mobilni!

Čačka Muja crno ispod noktiju. Njuši, proba i ne zna da li je blato ili govno pa pita Hasu:
• Bolan Haso, je li ovo blato ili govno?
Haso pomiriše, lizne i kaže:
• Meni ovo liči na govno...
• Pa i ja kažem, šta će blato u gaćama!

Mrkli mrak u šumi. Ništa se ne vidi, ni prst pred okom. Odjednom nalete jedan na drugog zeka i tvor. Tvor sav preplašen upita:
• Ko si ti? Opiši se!
• Krznat sam jedem kupus i šargarepu, odgovori zeka.
• Daj bre, zeko, umalo me srce ne strefi.
• A ko si ti? - upita zeka.
• Crn sam, kradem kokoške i smrdim.
• Idi Cigo u pičku materinu, prepao si me.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Dva policajca:
• Prodajem moju peglicu, 10 godina staru, sa pređenih 150.000 km.
• Ko će ti kupiti peglicu sa 150.000 km? Idi kod mehaničara i skini kilometražu.
Dan posle:
• Bio sam kod mehaničara i skinuo kilometražu na 90.000 km.
• Previše za jednu peglicu staru 10 godina. Treba da skineš još kilometara.
Dan posle:
• Znaš ona moja peglica; poslušao sam te i sada ima 25.000 km.
• A da? I koliko tražiš?

Zvoni zvono na interfonu:
• Ko je?
• Majstor za prozore!
• Ali, ... ja upravo imam majstora?!
• Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

Zašto među šumarima nema žena?
• Pa, kad ne mogu da sačuvaju ni svoju šumicu, kako će tek državnu?!