Samo za ono što kažem

Ja sam odgovoran samo za ono što kažem, a ne za ono što ti shvatiš.

Nalazi čovek na ulici malog dečaka kako plače: • Šta ti je, zašto plačeš? • Umrla mi majka – odgovara dečak. • Pa hoćeš da zovem sveštenika? • Ma neću, nije mi sad do seksa!

Došli đaci u zoološki vrt. Stoje i gledaju životinje. Odjednom, jedan jarac skoči na kozu. Deca gledaju, a Milica priđe učiteljici i upita: • Učiteljice, zašto je jarac skočio na kozu? • Pa, da bolje vidi travu, nebo, ptice, ... A Perica će na to: • Kakva trava! Šta pričate, učiteljice, njemu se sve pomračilo, on sada ništa ne vidi.

Kad muškarac uprska, kasno je da vadi stvar.

Sa čim' Ciga jede pljeskavicu? • Sa zadovoljstvom!

Nisu svi iste sreće, ... nekog u kafani pogodi pesma, a nekog flaša ...

Sedim sa drugom u kafiću, ulaze neke ribe dve u kafić, kažem drugu: • Gle onu kolika je, sad će sve da nas pojede! • Ali, to mi je sestra! - pobuni se on. • Aha, ... onda nas dvojicu neće!

Pacijent koji je iskoristio sve bonuse za bolovanja dolazi kod lekara u medicini rada: • Doktore treba mi neki dan bolovanja. • Može al' moraš da uradiš analize, - reče doktor i protrlja tri prsta - krv i ... • Znate doktore, ja krv vadim samo iz vene - odgovori pacijent savijajući ruku u laktu. • Dobro, a onda ćeš ... - reče doktor, videvši da ga je ovaj dobro nasamario - da odeš kod našeg poznatog neuropsihijatra. U međuvremenu doktor pozove kolegu i ispriča da ga je ovaj nasamario i da ga otkači. Kuc, kuc, na vratima kod neuropsihijatra ... • Šta čekaš, ulazi i svlači se! Ne obraćajući pažnju na njega, doktor ga upita : • Pa zar se još nisi još skinuo? • Evo odah. Pacijent go kao od majke rođene stoji držeći se rukama za polni organ i gleda po ordinaciji uzneveren, ne znajući šta ga čeka. Doktor podiže glavu i dreknu: • Šta se držiš za đoku?! • Pa, znaš doktore, ... ja sam naviko kad dođem kod doktora da mu uvek nešto donesem.

Zašto Barak i Mišel Obama više nemaju seks? • Zato što kad on počne sa predigrom ona počne da uzdiše: Put-in, put-in, ...

• Zašto ste tako zabrinuti, komšija - upita konobar svog stalnog gosta. • A, i ti bi bio da ti sin napravi dete kućnoj pomoćnici ... • Ne sumnjam, ali koliko znam, vaš sin ima samo pet godina ... • Da, ali je ipak znao iglom da izbuši sve kurtone koje je našao u mojoj sobi.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...