VICOTEKA

Na pustoj plaži Mujo se skine do gole kože i zapliva daleko od obale. Posle nekog vremena, vraća se ka obali i vidi da pored njegove odeće sedi neka devojka i čita knjigu. Mujo ne izađe iz vode nego zaroni, izvadi nekakav lavor, pokrije sramotu i onda priđe devojci:
• Kako se zove ta knjiga što čitaš? - pita Mujo.
• Zove se: Kako se čitaju tuđe misli - kaže devojka.
• Pa šta ja sad mislim? - pita Mujo.
• Ti misliš da lavor ima dno - odgovori devojka.

Pričaju dva druga u kafiću o devojci koja sedi blizu njih:
• Šta da joj kažem?
• Reci joj da je lepa, a ne seksi.
Nakon toga prišao je devojci i rekao:
• Ej ćao, lepa si, nisi seksi!

SMS dopisivanje sa plavušom:
• Lepa si.
• Hvala.
• Jesi li zauzeta?
• Ne, dosađujem se.
• Ma ne to, nego u vezi?
• U vezi čega?
• Ništa, ostani lepa, ćao.

Šta Bog ne voli da čuje?
• Kad plavuša kaže: "Iz mojih usta u božje uši".

Za nekoliko godina, kontrolni iz matematike imaće ovakve zadatke:
• Ana je imala 40 lajkova. Za nekoliko minuta Ana je dobila još 220 lajkova. Šta je Ana uradila?

Rešenje zadatka:
• Ana je dodala sliku sa izbačenim sisama.

Šta je to `Šumadijski stereo`?
• Kad Milojko skine jednu čarapu i baci je na jednu stranu, zatim skine drugu čarapu i baci je na drugu stranu, pa se čarape `čuju` i sa jedne i sa druge strane.

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Izlazi pandur iz pekare, dolazi do svog kolege i kaže mu:
• Ako pogodiš koliko imam kifli u kesi, daću ti obe.

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek
na to krene mirnim, brižnim glasom:
• Smiri se Pero, smiri se Pero ...
Priđe mu jedna žena i kaže:
• Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A
koliko godina ima mali Pero?
A čovek će na to:
• Ne, ja se zovem Pero.

Devojka zove dečka telefonom:
• Ej, šta radiš?
Dečko:
• Evo, istresao sam ga i sad ga stavljam!
• Prostačino jedna!
• Ludačo, prehlađen sam, merim temperaturu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...