VICOTEKA

Kako se zove Grk koji ima polno prenosivu bolest?
• Sifilidis!

Zaustavi policajac vozilo i kaže vozaču:
• Pijan si.
• Nisam. - odgovori čovek.
Policajac kaže:
• Crvene su ti oči.
A vozač će:
• Pa, ako ćemo da se vređamo, i tebi su klempave uši.

Utrčava muž u kuću i s vrata viče:
• Ženooo ... šta bi radila kad bih dobio na lotou?
• Uzela bih ti pola i odmah te ostavila!
Muž izvadi 20 evra, dade ženi 10 i reče:
• Ajd' briši iz kuće, da te ne vidim više.

Nojeva barka je bila prvi zvanični BACKUP!

Sedi deka u parku i nailazi plavuša sa velikim grudima. Zaustavi je deka i pita:
• Sme li deka da pipne malo?
Plavuša odgovori:
• Beži bre, matorčino!
• Daće deka deset evra.
• Ma, beži bre, matorčino perverzna!
• Daće deka 50 evra.
• Beži bre, deda! Idi spavaj!
• Daće deka 100 evra.
Plavuša razmisli, pa odluči da dozvoli deki da pipne za 100 evra.
• Ajde, - reče ona i izvadi sise.
A deda će:
• Ma šalio se deka.

Radojka i Milojko leže u krevetu. Ona mu šapuće na uvce:
• Kaži mi: "Volim te, ljubavi"!
• Volim te, ljubavi.
• A sad mi kaži: "Obožavam te, ljubavi".
• Obožavam te, ljubavi.
• 'Ajd sad kaži nešto sam!
• Spavaj više, pizda ti materina luda!

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno:
• Uhhh!
Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas:
• Pazite na štok, jebem vas smotane.

Doktor pita Milorada:
• Pa, Milorade, ... kako Vam je u braku?
• Super doktore, imamo seks dva puta nedeljno, ... ona petkom, a ja utorkom!

Tip se žalio gazdi da ga boli glava za vreme radnog vremena, i šef mu kaže:
• Mene kad boli glava na poslu, ja odem svojoj kući da mi žena popuši. Nakon toga me prođe, vratim se i sve bude ok, probaj i ti!
I nakon nekog vremena, dolazi tip kod gazde i kaže:
• Gazda, svaka vam čast, spasili ste me! Glava me više ne boli, baš se super osećam, i baš mi se sviđa vaša kuća.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...