Osmeh i srednji prst

Osmeh i srednji prst - dve stvari koje ceo svet razume.

Međunarodno takmičenje vatrogasaca. Nagrada za 1 mesto - 100.000 € Situacija sa zapaljenom zgradom: 1. Američki vatrogasci stupaju u akciju ... vozila zauzimaju položaje oko zgrade ... požar ugašen za 25 minuta. 2.Nemački vatrogasci ... isti scenario ... vozila oko zgrade ... vatra ugašena za 23 minuta. 3. Bosanski vatrogasci ... vatrogasni FAP uleće kao furija pravo u prizemlje zapaljene zgrade probijajući zid, iskaču vatrogasci iz kamiona i udaraju lopatama, jaknama, bacaju zemlju, galama, vika, jauci ... vatra ugašena za 6 minuta. Okupljeni novinari pitaju bosansku ekipu: • Neverovatan poduhvat, na šta ćete potrošiti osvojenu nagradu? jedan od vatrogasaca odgovara: • Paaa, ... prvo ćemo morati da kupimo kočnice za FAP-a, mater jebem i njemu i onom što ga je sjebao!

Za nekoliko godina, kontrolni iz matematike imaće ovakve zadatke: • Ana je imala 40 lajkova. Za nekoliko minuta Ana je dobila još 220 lajkova. Šta je Ana uradila? Rešenje zadatka: • Ana je dodala sliku sa izbačenim sisama.

Zašto zebra navija za Partizan? • Zato što je konj!

Zašto balerine igraju na prstima? • Da ne probude publiku.

Došli Mujo i Haso u Frankfurt i zaustave se na benzinskoj pumpi, radnik pita: • Super? • Jok bolan, vodu do vrha! Fritz se čudi, ne veruje, ali toči vodu u rezervoar stojadina. Potom izađe Mujo iz auta, ubaci u rezervoar neku tabletu, zatvori poklopac i odveze se. Drugi dan isto tako, treći takođe i onda Fritz o tome obavesti svog direktora Dietricha. Dođe Mujo opet sledećeg dana, isti postupak, ali ovaj put direktor dođe i kaže: • Hoćete li mi, gospodine, prodati te vaše tablete za milion maraka? • Neću, hoću najmanje 2 miliona. Direktor kaže da je u redu, donese lovu i uzme tablete. Muji napune vodu, on ode, a Haso ga pita: • Bolan, Mujo, a na šta ćemo se sad voziti kad si ti prodao one tablete? • Pa na plin, kao i do sada - odgovori Mujo.

Žena srednjih godina kod ginekologa: • Doktore, neka i moj muž uđe u ordinaciju. • Gospođo, nije valjda da nemate poverenje u mene, ja sam fini gospodin. • Znam, doktore. Ali Vaša medicinska sestra je u čekaonici sama sa mojim mužem, a moj muž nije fini gospodin ...

U parku iza žbuna, dok je čovek u žurbi zakopčavao pantalone i trudio se da što pre napusti mesto, kulturna muva pita drugu muvu: • Izvinite, da li je ova stolica slobodna?

Dolazi Crnogorac kući s puta i nalazi ženu s nepoznatim muškarcem u krevetu. On otrči po pušku, a ovaj kroz prozor. Puca Crnogorac za njim prvi put i promaši, drugi put i promaši. Nema više metaka i onako sam za sebe govori: • Nije mi što mi jebo ženu, no što ga isprati ka vojvodu!

Zakazao sam kod doktorke. Pokušaću da osvetlam obraz kod sestre.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...