Osmeh i srednji prst

Osmeh i srednji prst - dve stvari koje ceo svet razume.

Sretnu se Mujo i Haso nakon deset godina: • Ma gde si ti, kućo stara, nisam te video sto godina! • Pa, evo me, putovao malo po svetu, bio tu i tamo, čak sam živeo dve godine u Londonu! • London? Gde ti je to? • To ti je grad u Engleskoj, jedno 2.000 kilometara od Sarajeva. • U jebote, koja vukojebina!

Pita kondukter osobu u vozu: • Je l' imate kartu? • What? • Kartu, molim. • Excuse me? • Kartu! • I don't understand. • Your ticket, please. • Šta?

Muškarci su kao Bluetooth. Konektuju se na vas kad ste u blizini, ali traži druge raspoložive uređaje kada niste tu. Žene su kao WiFi. Vide svaki raspoloživi uređaj ali se konektuju samo na najjači.

Nestao beli pitbul sa crnom flekom na vratu. Odaziva se na ime Reks. Ako ga neko vidi, neka beži!

Za nekoliko godina, kontrolni iz matematike imaće ovakve zadatke: • Ana je imala 40 lajkova. Za nekoliko minuta Ana je dobila još 220 lajkova. Šta je Ana uradila? Rešenje zadatka: • Ana je dodala sliku sa izbačenim sisama.

Šetaju otac i sin kroz Pirot. Sin upita oca: • Tato, tato, oće mi kupiš jedan čips? • Nemo be sine, oće te posle tera na sok!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Mujo sav zadihan uleće kod doktora i viče još sa vrata: • Doktore, pomagaj, Fata ima temperaturu! Doktor ga pogleda preko naočara: • Je l' visoka? Mujo ga zbunjeno pogleda: • Jok, bolan, znaš moju Fatu, mogu joj burek sa glave jesti!

Kako kokoška abortira? • Snese jaje na beton.

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče: • Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.