VICOTEKA

Šta je hrabrost?
• Kad na svojoj svadbi naručiš pesmu: - Nije život jedna žena.

Vozili se Tadić i Mesić vozom. Pored Mesića stoji neka velika džukela. Pita Tadić:
• Što si poveo tu svinju sa sobom?
Mesić odgovara:
• To nije svinja to je moj pas Džeki.
Kad će Tadić:
• Ćuti Mesiću, pričam sa Džekijem.

Plavuša za volanom, mrtva pijana, izazvala saobraćajnu nesreću. Prilazi joj policajac i kaže:
• Razlog za vašu saobraćajnu nezgodu je alkohol.
• Uh, dobro je, bitno da nisam ja kriva!

Skupila se rodbina u bolnici, kod teško bolesnog rođaka. Konačno, pojavljuje se doktor, zabrinut, umoran, smrknut ...
• Na žalost, nemam dobre vesti, reče, posmatrajući zabrinuta lica - Jedina nada je da mu se presadi mozak. Reč je o eksperimentalnoj proceduri, vrlo je riskantna, ali to nam je jedina nada, osiguranje plaća proceduru, ali vi ćete morati da platite mozak!
Okupljena rodbina sedi zamišljeno u tišini ... Posle nekog vremena, neko upita:
• Pa, koliko košta jedan mozak?!
Doktor brzo odgovori:
• 5.000 dolara za muški mozak i 2.000 dolara za ženski. Nastupila je neprijatna tišina. Muškarci u sobi su pokušali da se ne nasmeju, izbegavajući da ženama pogledaju u oči, ali neko se ipak nacerio ... Muškarac koji nije mogao da obuzda svoju radoznalost postavio je pitanje koje je zanimalo sve prisutne:
• Zašto je muški mozak toliko skuplji?!
Doktor se osmehnu celoj grupi:
• To je standardno, ženskom mozgu se spušta cena zato što je već korišćen!

Da bi došla do princa, ne moraš jahati baš svakog konja. Malo i prošetaj, zdravo je.

Obili Mujo i Haso poštu i na brzinu uzeli prva dva džaka koja su im se našla pri ruci. Naiđe policija i njih dvojica reše da se razdvoje. Svaki krene svojim putem. Posle nekog vremena, pozove Mujo Hasu i upita ga šta je našao u džaku.
• Našao sam pun džak para, a ti?
• Ja našao pun džak računa, još ni pola nisam platio!

• Moj dnevnik ... Dan 1.
Spremna sam za ovo divno krstarenje ...
Ponela sam najlepše haljine. Tako sam uzbuđena!

• Moj dnevnik ... Dan 2.
Celi dan smo mirno plovili.
Bilo je divno, videla sam nekoliko delfina i morskih kitova.
Kako mi je divno počeo odmor!
Danas sam srela kapetana i učinio mi se zanimljiv.

• Moj dnevnik ... Dan 3.
Bila na bazenu, ronila i igrala golf ...
Kapetan me pozvao za svoj sto da večeram s njima.
Bila mi je to velika čast, bilo mi je extra.
Vrlo je zgodan i zanimljiv muškarac.

• Moj dnevnik ... Dan 4.
Bila sam u kazinu i dobila 110 eura.
Kapetan me pozvao na večeru u svoju kabinu.
Bila je to luksuzna večera, školjke, kavijar, šampanjac.
Pitao me da ostanem s njim i odbila sam poziv. Rekla sam mu da ne želim prevariti supruga.

• Moj dnevnik ... Dan 5.
Ponovo sam išla na bazen i malo sam izgorela na suncu.
Kapetan me pozvao na piće, istina je da je jako ljubazan muškarac.
Opet me pitao da li želim provesti noć s njim i opet sam ga odbila.
Tada me je uslovio, ako ne odem s njim u krevet potopiće brod!
Ostala sam skamenjena.

• Moj dnevnik ... Dan 6.
Danas sam spasila nekih 1.600 osoba ... četiri puta!
Tako sam srećna!

Nagradno pitanje u emisiji na radiju:
• Kako se zove Isusova majka?
Javlja se neki lik:
• Halo! Haloooo! Jesam li u programu?!
• Dobar dan, u programu ste. Znate li odgovor na pitanje?
• Znam, Bogorodica!
• Dobro, ali nama treba ime.
• Ime? Ante.
• Ma ne vaše ime, nego majke.
• Ahaaa. Ivanka!

Umro peder i stigao kod svetog Petra. Otvorio Pera tefter, gleda, lista, pa će:
• Znaš šta sinko! Ti osim ovog poroka i nemaš nekih drugih grehova. Ajd' jedno mesec dana u pakao, pa ćemo posle da te prebacimo u raj.
Posle mesec dana krenuo sveti Petar u šetnju, pa navratio malo i u pakao. Kad tamo katastrofa. Vatre ugašene, u kazanima voda ne krčka, a đavolčići besposleni sede okolo.
• Šta je ovo deco? Što su vatre pogašene?
• More čika Pero, od kako si poslao onog pedera, niko ne sme da se sagne da naloži vatru!

Bežao neki deda od smrti, sakrio se u obdaništu i seo da ruča sa dečicom. Dođe i Smrt i kaže:
• Šta to radiš?
Deda će:
• Lucam.
Na to će Smrt:
• Lucaj, lucaj, pa ćemo pa-pa.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.