Hvala bogu, svi su dobro

Imaš li da mi pozajmiš dva miliona? – pita kolega Piroćanca. • Nemam kod sebe – kaže Piroćanac. • A kod kuće? • Hvala bogu, svi su dobro.

Pala plavuša sa zgrade u kamion pun banana pa kaže: • Polako, polako, momci, svi ćete doći na red!

Žena upita muža: • Dragi, danas nam je godišnjica braka, ... zar si zaboravio?! • Nisam zaboravio, ali sam ti oprostio - odgovori muž.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita: • Koliko je ovaj kolač? • 100 dinara. • Dobro, koliko je ovaj? • 120 dinara. • A ovaj? • 150 dinara. Čovek se iznervira i kaže: • Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači? • Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Fata je još bila jako mlada, negde oko 15 godina, kada je upoznala Muju. Nakon par dana pošto su se upoznali, Mujo je pozove na prvi sastank u park. Fata, pre nego što će otići u park na spoj ispriča mami gde i zašto ide. Kada se našla u parku sa Mujom, seli su na klupu i Fata mu kaže: • Mujo, odmah da te upozorim: mama mi je rekla da na sve ono što me budeš pitao odgovorim sa 'ne'. • Dobro Fato, a bil' ti bilo mrsko da ti zavučem ruku u gaćice.

Mujo zalegao na travu u dvorištu ispred kuće i igra poker sa svojim psom. Svrati do njega Haso i malo kibicuje sa strane, pa kaže: • Mujo, bolan, pravo dobro igra ovo tvoje pašče! Mujo se nasmija i odgovori: • E moj Haso, ne igra on baš tako dobro ... Haso zbunjeno upita: • Kako bolan, misliš ne igra dobro? Mujo veselo odgovori: • Kad god ima dobre karte, maše repom od sreće.

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu: • Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo. Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac: • Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!

Natpis na zubarskoj ordinaciji: • Bog Vam je dva puta dao zube, treći put će skupo da Vas košta.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Dođe Milojko kod doktora i požali se: • Doktore, imam proliv! Doktor mu greškom prepiše tablete za smirenje. Dolazi Milojko posle nekoliko dana kod doktora i ovaj ga pita: • Pa, Milojko, kako ide terapija? A ovaj mu odgovori: • Ma, dobro je. I dalje imam proliv, ali mi je svejedno!

• Halo! Da li je to policija? • Da, izvolite. • Želim da prijavim nasilje u porodici. • Recite. • Baba me tera da jedem boraniju!