VICOTEKA

Često poželim da nekim osobama zviznem šamarčinu, ali ne mogu, ... nemaju obraz.

Na velikom takmičenju, bacač koplja kaže svom kolegi:
• Danas se moram jako potruditi, u publici je i moja tašta.
Kolega odgovara:
• Čoveče, to je preko sto metara, teško da ćeš je pogoditi!

U parku iza žbuna, dok je čovek u žurbi zakopčavao pantalone i trudio se da što pre napusti mesto, kulturna muva pita drugu muvu:
• Izvinite, da li je ova stolica slobodna?

Žao mi je što sam te ostavila kada sam ti bila najpotrebnija, ali ti znaš da te ja volim najviše na svetu. Ljubi te tvoja pamet.

Šta je to peh?
• To je kad posadiš pet hektara duvana, bude odlična berba, a žena popuši komšijin.

Život je kao frizer, ti mu kažeš šta želiš, a on šiša po svom!

Uhvatili četnici cigu i traže mu da kaže gde je sakrio partizane.
• Cigo, gde su partizani?
• Neću da kažem.
• Cigo, ubićemo ti dete.
• Neću da kažem, ubijte ga.
I oni mu ubiju dete.
• Cigo, reci gde su partizani, ubićemo ti ženu.
• Neću da kažem, ubijte je ...
I oni je ubiju.
• Cigo, bree, reci gde su partizani, lupiću ti šamar!
• Ma dobro, bre, u podrumu su! - odgovori ciga.

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Kada žena uzme stvar u svoje ruke, onda je to već velika stvar.

Kaže učiteljica:
• Perice, kaži jednu prostu rečenicu.
• Jovica jede govna!
• To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu!
• Je l' može ovako: Jovica jede pitu?
• Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta?
• Zato što je pita od govana!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.