VICOTEKA

Sede baba i deda na klupi u hladu, pa malo ćaskaju. Pita deda babu:
• Sećaš li se ti baba kad sam te prvi put poljubio?
A baba:
• Sećam se, kako se ne bi sećala!
Pita deda opet:
• A sećaš li se kad sam te prvi put jebao?
A baba će:
• Kako si jebao tako se i sećam!

Bio Mujo na poslovnom putu u Japanu. Tamo pokupio neku kurvu i cele noć radio posao, a ona je uzbuđeno vikala:
• Hashimota! Hashimota!
Pošto Mujo, naravno, nije znao ni reč japanskog, zaključio je da je to neki uzvik oduševljenja. Sutra ujutro ode on na golf sa japanskim biznismenima. Japanac, koji je igrao prvi, na oduševljenje prisutnih ubaci lopticu iz prve. Svi aplaudiraju, a Mujo, da ispadne pametan, vikne:
• Hashimota!
Japanac se unezvereno okrene i upita:
• Kako to misliš, pogrešna rupa?

Nisu svi iste sreće, ... nekog u kafani pogodi pesma, a nekog flaša ...

Šta Bog ne voli da čuje?
• Kad plavuša kaže: "Iz mojih usta u božje uši".

Dolazi Piroćanac u banku i kaže:
• Dajte mi jedno piće.
• Šta vam je, čoveče, pa ovde je banka!
• Baš zato, preko puta je dve banke.

Zaustavi policajac vozača:
• Da li ste nešto popili?
• Popio sam jedan kapućino.
Policajac sumnjičavo vrti glavom i pita:
• A da nisu ipak bila dva-tri kapućina?

Tri penzionera mudruju uz čašicu. Prvi kaže:
• Kad ja umrem, pokopaće me u drvenom sanduku.
Drugi kaže:
• Ja ću se tražiti da me kremiraju.
Treći dodaje:
• Obzirom koliko sam popio, mene će verovatno flaširati ...

Dođe Mujo kod Hase, a on izvadio „onu stvar“ i greje je na peći.
• Pa šta to radiš, bolan Haso?
• Treniram fiziku.
• Pa šta ti je to?
• Kažu da kada zagreješ neko telo – ono se širi, a kada hladiš – ono se skuplja, pa eto i ja eksperimentišem da vidim da li je to istina.
• Dobro bolan, a gde ti je Fata?
• Pa u frižideru, ... i ona trenira!

Pita učiteljica Pericu:
• Po čemu je Severni pol dobio ime?
• Pa, po Severini - odgovori Perica!

Koji je najbrži put do srca muškarca?
• Pravo kroz grudni koš.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...