VICOTEKA

Već je uveliko pala noć kada se lovac vratio kući iz lova. Žena se probudi i upita ga:
• Jesi li šta pogodio?
• Jesam, dušo ...
• Je li u kuhinji?
• Ne, u bolnici je ...

Videćemo za devet meseci ko se najbolje proveo za 1. maj!

Na dan žalosti u Severnoj Koreji, čovek zove telefonom nadležne u partiji i pita za zvanični stav:
• Moram da pitam, da li je dozvoljen seks za dan žalosti?
• Dozvoljen je, ali samo sa svojom ženom!
• A zašto samo sa svojom?
• Pa, da tuga bude veća!

Neki gost došao kod Piroćanca, pa kaže:
• Baš si bezobrazan! Kad ti god dođeš kod mene, ja te počastim nečim, a kad ja dođem kod tebe, crkavam od gladi. Ajde, daj nešto da pojedem.
Piroćanac će na to:
• Voliš li pasulj od juče?
• Kako da ne, ajde daj!
• E pa, ako voliš, onda navrati sutra!

Vrati se Lala kući i zatekne Sosu golu na krevetu.
• Iju, Soso, pa šta radiš tu gola?
• Pa, eto, kad nemam šta obući - odgovori Sosa.
• Kako nemaš, vid' ovi' 'aljina!
Otvori Lala orman i počne da nabraja:
• Vidi ih: jedna, dve, tri... zdravo, komšija ..., četiri, pet ...

Došle dve babe u kineski restoran i naručile neko jelo. Posle nekog vremena, konobar im donosi naručeno a između ostalog i štapiće za jelo. Babe se pogledaše međusobno pa se jedna obrati konobaru:
• Ali sinko, mi smo došle da jedemo, a ne da štrikamo!

Stoji kapetan ispred čete i priča vojnicima:
• Danas ćemo učiti šta je to tup udarac. ... Tup udarac je kada uzmem kamen, bacim ga na gore i on kad padne nazad, čuće se "TUP"! E, to se zove tup udarac.
Svi ćute, samo se Ciga javi:
• A šta, drug kapetan, ako ja uzmem kamen, bacim ga u vodu i čuje se "BUĆ"?
• Slušaj, Cigo! Nemoj da mi mešaš rodove! U pešadiji je "TUP", a "BUĆ" je u mornarici!

Zaustavi saobraćajac plavušu i zatraži joj vozačku dozvolu.
• Je l’ to ono roze, pa ima moja slika?
• Jeste – odgovori policajac i zatraži i saobraćajnu.
• A je l’ to ono svetlo zelene boje i nema moje slike?
• Jeste – kaže policajac, i pošto vidi sa kim ima posla, počne da otkopčava šlic.
A plavuša kaže:
• Šta, opet alko test?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

• Dobro jutro komšija jesi li ti to bio do prodavnice?
• Ne, samo sam iskočio da prošetam hleb i jogurt!

Pričaju Perica i Ivica ko se seća najranijeg događaja u životu:
• Ja se sećam kada se mama porađala i ja izlazim, a doktor se smeje - kaže Ivica.
• Ma nije to ništa. Ja se sećam kada sam na izlet otišao sa tatom, a vratio se sa mamom - odbrusi Perica.