Nemaju obraz

Često poželim da nekim osobama zviznem šamarčinu, ali ne mogu, ... nemaju obraz.

Učitelj pita đake: • Ako od Novog Sada do Beograda ima 80 km, a od Subotice do Novog Sada 100 km, koliko onda ja imam godina? Perica se odmah javi i kaže 44 godine. • Tačno - kaže učitelj - a kako si to izračunao? • Lako, ja kod kuće imam polu ludog brata, a on ima 22 godine.

Vratio se Mujo iz Francuske. Fata ga pita: • Kakve su tamo žene? • Znaš Fato, tamo ima dve vrste žena. • Kako dve? • Lepo – Mona i Monika. Mona ima malu onu stvar, a Monika veliku. • A Mujo, u koju vrstu ja spadam? – pita Fata. • E, ti si Fato, harmonika!

• Dobar veče, jel to hitna pomoć? - upita Ciga. • Da, izvolite ... • Molim vas pomognite mi, sin mi je progutao kurton!! • Pa gde ste ..., gde živite ...? • Ja sam u Marinkovu baru, Todora Dukina 21! • Stiže ekipa odmah ... Posle 3 minuta: • Dobro veče, iz Todora Dukina ovde, ja sam zvao za ono što mi je sin progutao kurton ... • DOLAZI EKIPA ODMAH! • Ne mora naš'o sam drugi!

• Halo, policija, moj komšija valja travu! • A koliko je paketić? • Hiljadarka. • Skupo, ne kupuj od njega!

Došao otac malog Perice u školu na informacije i kaže njemu nastavnica: • Vaš sin je ceo test prepisao od najbolje učenice u odeljenju! Pita nju otac: • A kako znate da je Perica od nje prepisao test, a ne ona od njega? • Znam tako što su im prva 3 odgovora identična, a u četvrtom je ona napisala – “ne znam”, a Perica je napisao – “neznam ni ja”!

Oženjen muškarac živi duže od neoženjenog, ali oženjen muškarac više želi da umre od neoženjenog.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Razgovaraju dve plavuše: • A onda mi je rekao kako je prvo mislio da sam farmaceutkinja! Znaš li šta je to? • Ne znam. • Nisam ni ja znala, ali sam mu za svaki slučaj opalila šamar.

Uhapsili panduri Cigu: • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Pošalju panduri jednog da proveri. Vraća se on i kaže: • Ne živi tamo niko sa tim imenom. Ovi udri, udri, udri, ubiše Boga u Cigi. • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Oni opet udri, udri, udri po njemu. • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Odluče panduri da opet pošalju jednog tamo da proveri, možda se ovaj prvi zajebao. Vraća se taj pandur i kaže: • Ne živi tamo niko sa tim imenom. Opet oni po Cigi, udri, udri, udri, izlomiše ga skroz. Ujutru puste Cigu. Cigo sav slomljen, jedva se dovuče do kuće, kad ga tamo dočeka komšija: • Sandokane, sinoć te dva puta tražila policija, ja sam im reko da ne živiš ovde, oće platiš pivo?

Iza svakog uspešnog vegana stoji razočarana baba.