VICOTEKA

Gužva u kasapnici, ... MESAR - GLUV. Ko dođe na red, pokaže deo tela, ... pipne se za butinu, pokaže dva prsta i dobije dva kila od buta, ... pipne se za rebra, pokaže pet prstiju i dobije pola kila od rebara.
Dođe na red mladić, izvadi alatku, pokaže dva prsta i dobije dva kila kobasica. Priđe mu neki dedica, penzioner i zamoli:
• `Ajde dete, naruči i meni kilo kobasica, uvek kada se dohvatim šlica da mu pokažem, on mi da kilo čvaraka!

Poveli tata i mama Pericu na svadbu. Perica upita:
• Zašto je ona teta u beloj haljini?
Mama odgovara:
• Bela boja je boja sreće.
• A zašto je onda onaj čika pored nje u crnom?

Verovao sam u bolje sutra. Na žalost, sutra je ponedeljak.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Dođe Piroćanac u kafanu vikne:
• Konobaru, donesi ovamo pola hleba i jedno ćevapče.
Konobar mu odgovori:
• Pazi da se ne najedeš!
Posle pola sata, Piroćanac opet zove konobara:
• Donesi još pola hleba da izjedem ono ćevapče.

Došla Lali njegova kćerka Anđelka sva srećna i viče:
• Tajo, tajo, udajem se!
Lala se zbuni i upita:
• Ta za koga se udaješ?
Anđelka veselo reče:
• Za Spiru iz tvoje firme!
Lala se počeša po glavi, nakašlja i reče:
• Slušaj, nezgodno mi je sad to da ti rečem, ali kad smo se tvoja mama Juliška i ja jednom svađali, ja malo zastranio i ... uglavnom, Spira ti je polubrat, ne možeš se udati za njega, i nemoj da bi to rekla materi, ubiću te!
Anđelka pokunjeno izađe i prekine sa Spirom. Evo nje za tri meseca, opet srećna uleće u sobu i viče sa vrata:
• Tajo, tajo, udajem se!
Lala za svaki slučaj upita:
• Ta za koga sad?
Anđelka veselo ispali:
• Za onog slatkog Pantu iz tvoje firme!
Lala se opet počeša i reče:
• Slušaj, i tu imaš problem, kad sam se posvađao sa Spirinom majkom ... nema veze, uglavnom, i Panta ti je polubrat i opet ništa od svadbe, i nemoj da te čujem da si to rekla materi!
Anđelka sva nesrećna ode do Juliške u kuhinju i ispriča sve:
• Mamo, evo već drugi put mi tata ne dopušta da se udam jer su mi momci njegova vanbračna deca!
Juliška smireno zapali cigaru, srknu kafu i mirno reče:
• Udaj se ti ćerka, za koga ti htela, Lala nije tvoja otac!

Plavušu, kandidatkinju za posao sekretarice, direktor pita:
• I, ... zašto ste napustili prethodni posao?
• Zato što je šef hrkao kada smo radili prekovremeno.

Kaže Perica ocu:
• Tata, na vratima je neki čovek. Traži dobrovoljni prilog za bazen.
• Dobro, daj mu čašu vode.

Kaže otac kćerki za njen osamenaesti rođendan:
• Evo ćero, uzmi cigaretu, sad imaš 18 godina sedi malo da popričamo, ne moraš da se kriješ više.
A kćerka mu odgovara:
• Hvala ćale, ali ostavila sam pušenje posle drugog abortusa, ne prija mi više ...

Sretnu se Mujo i Haso nakon deset godina:
• Ma gde si ti, kućo stara, nisam te video sto godina!
• Pa, evo me, putovao malo po svetu, bio tu i tamo, čak sam živeo dve godine u Londonu!
• London? Gde ti je to?
• To ti je grad u Engleskoj, jedno 2.000 kilometara od Sarajeva.
• U jebote, koja vukojebina!

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.