Digitron

Kupiću ti digitron da više ne računaš na mene!

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime. • Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini. • Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe. • A zašto bi joj ti sad menjao ime? • Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Verovao sam u bolje sutra. Na žalost, sutra je ponedeljak.

Došao deda kod psihologa da se žali: • Doktore ja svaku noć kada odem do kupatila, sam bog mi upali svetlo i kad izlazim sam bog mi ugasi svetlo. Doktor reče: • Deda, je l' sa Vama došla Vaša žena? Ako jeste neka uđe, a Vi deda, molim Vas, izađite. Deda povika: • Milka dušo, uđi. Doktor reče: • Baba je l' u zadnje vreme deda dobro? Žali mi se da kad ode u kupatilo sam bog mu upali svetlo, a kad izlazi sam bog mu uzasi svetlo. Baba dreknu: • Đubre jedno matoro, ... znači on mi svake noći zapišava frižider!!

Tražili neki ljudi najstarijeg dedu na svetu. Obiđu oni tako sve veće države i zadrže se u Rusiji. Nađu neko selo i u selu čuju za najstarijeg čoveka, pa odluče da ga posete. Nađu ga i pitaju koliko ima godina, a on kaže da ima 110. Upišu oni i nastave dalje. Dođu u Nemačku i čuju za drugog dedu koji je, kako kažu, najstariji. Nađu i njega i pitaju ga koliko ima godina i on odgovori da ima 120. • Odlično, deda! Star si, ali nije to dovoljno, verujemo da ima i starijih. Nastave oni i dođu u Srbiju. Odu u neko selo kod Niša i prođu kroz neku šumu – kad čuju kako neko plače. Približe se malo, a ono neki deda sedi na panju i plače. Odluče da ga pitaju koliko ima godina. • Deda, koliko imaš godina? • Sto četrdeset – odgovori on. • Odlično! Čestitamo, ti si verovatno najstariji čovek na svetu. A što plačeš, deda? • Tukao me tata! • A gde ti je tata?! • Eno ga u šumi sa dedom, seče drva!

Pitali Piroćanca kako je moguće da tako loše zna gramatiku srpskog jezika, a on odgovori: • E, bate, da je Vuk Karadžić rođen u Pirot, ja bi vi bio lektor na Er-Te-Es!

Mladić se vozi u novom autu. Levom rukom drži volan, a desna ruka mu je između nogu plavuše koja sedi pored njega. Zaustavi ga saobraćajac i kaže: • Ne bi li ti radije upotrebljavao obe ruke? • A kako bih onda vozio?

Molim pevačicu da ne trese sisama oko mog muža, ... novčanik je kod mene.

Plavuša šalje pismo, a poštar je upozorava: • Gospođice, stavili ste previše markica na ovo pismo! • O, bože! Nadam se da neće otići predaleko!?

• Ajmo kod mene kući. • Ne mogu, imam dečka. • Pa šta? Ima i Albanija golmana, pa je primila dva komada.

Putnički brod prolazi pored malog pustog ostrva u Tihom okeanu. Putnici sa broda vide na ostrvu čoveka duge kose i brade kako skače, urla i maše rukama iz sve snage. Jedan od putnika upita kapetana: • Ko je ono na ostrvu? • Ne znam, ali svake godine kada ovuda prolazimo, on totalno podivlja.