VICOTEKA

Zvoni telefon i javi se Fata:
• Halo, Fato, sta radiš? - upita Haso.
• Evo žvaćem Muji!
• Iju Fato! Pa kako tako!? Valjda pušiš?
• E moj jarane, pušila bih ja da se on digao!

Pričaju dvojica komšija:
• Noćas je bilo baš jako nevreme. Jesi li ti prošao bez štete na krovu?
• Nemam pojma, još uvek ne mogu da nađem krov.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Pita Haso Muju:
• Je li ba, Mujo, koja je razlika između besplatno i džaba?
Mujo odgovara:
• Pa to ti je lako objasniti, evo vidi, školovanje je bilo besplatno ali ti si u tu školu išao džaba ...

Pita jedna plavuša drugu:
• Čime se ti baviš?
A druga odgovara:
• Režijom.
Na to će prva:
• Je li to ono: struja, voda, ... ?

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

U 4 sata ujutru žena čuje muža u kuhinji. Dođe do njega, a on sedi za stolom i pije rakiju.
• Šta to radiš, pobogu, u ovo doba noći?
• Sećaš li se kad sam te otpratio kući i kad nas je uhvatio tvoj otac i rekao: “Znaš da je maloletna, zato il' je ženi, il' ideš 20 godina u zatvor”?
• Sećam se ...
• Eee, danas bi' izašao sa robije ...!

• Ja stvarno ne znam zašto ti ne želiš da budeš sa mnom!? Gledao sam u dlan, u karte, ...
• A u ogledalo nisi ...?

Žali se Haso Muji:
• Hoću da kupim psa, Fata mi ne da ...
• Misliš da pas hoće?!

Žali se Perica mami:
• Mama, svi mi kažu da imam velike noge.
• Nemaš, sine. Ajde sad idi ostavi patike u garažu, pa dođi da ručaš.