VICOTEKA

Tražili neki ljudi najstarijeg dedu na svetu. Obiđu oni tako sve veće države i zadrže se u Rusiji. Nađu neko selo i u selu čuju za najstarijeg čoveka, pa odluče da ga posete. Nađu ga i pitaju koliko ima godina, a on kaže da ima 110. Upišu oni i nastave dalje. Dođu u Nemačku i čuju za drugog dedu koji je, kako kažu, najstariji. Nađu i njega i pitaju ga koliko ima godina i on odgovori da ima 120.
• Odlično, deda! Star si, ali nije to dovoljno, verujemo da ima i starijih.
Nastave oni i dođu u Srbiju. Odu u neko selo kod Niša i prođu kroz neku šumu – kad čuju kako neko plače. Približe se malo, a ono neki deda sedi na panju i plače. Odluče da ga pitaju koliko ima godina.
• Deda, koliko imaš godina?
• Sto četrdeset – odgovori on.
• Odlično! Čestitamo, ti si verovatno najstariji čovek na svetu. A što plačeš, deda?
• Tukao me tata!
• A gde ti je tata?!
• Eno ga u šumi sa dedom, seče drva!

Ciganka Mara obukla novu suknju a drugarica je pita:
• Gde si je kupila?
• Kupila sam je na popust.
• Kako?
• Jednoj prodavačici popustila pažnja!

• Ženi sam rekao istinu, da viđam psihijatra. Onda je i ona meni rekla istinu, rekla je da viđa psihijatra, dva vodoinstalatera i keramičara.

Srela se dva prijatelja. Kaže jedan:
• Eee, živećeš sto godina!
• Otkud znaš? - upita drugi.
• Zato što sada izgledaš kao da ti je 99!

Zašto baba čita Bibliju?
• Sprema se za prijemni.

Napadnem muža što nema ni jedan od sedam znakova da je zaljubljen u mene, a on mi nabroji deset znakova da ga varam, rekoh:
• Bože, pa nije valjda da i ti veruješ u ta sranja?!

Upao miš u flašu s vinom, počeo da se davi, pa zamolio mačora:
• Ej, mačak, molim te, izvuci me odavde, makar me sutra pojeo!
Mačak to uradi, a miš pobegne u rupu. Sutradan mačor dođe do rupe i poviče:
• Ajde, mišu, izađi iz rupe da te pojedem!
A miš odgovori:
• Ma, pusti me, juče sam bio pijan, nisam znao šta govorim!

• Doktore, boli me leva noga!
• To ti je od starosti ...
• Doktore, i desna je isto godište, pa ne boli!

Rodila Fata malog crnca, a Mujo je pita kako je to moguće.
• Pa, znaš kad sam ono otišla na safari, pojurio me jedan crnac, pa je od toga naše dijete pocrnilo.
• Bome, meni se čini da je on tebe stig'o.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

U 4 sata ujutru žena čuje muža u kuhinji. Dođe do njega, a on sedi za stolom i pije rakiju.
• Šta to radiš, pobogu, u ovo doba noći?
• Sećaš li se kad sam te otpratio kući i kad nas je uhvatio tvoj otac i rekao: “Znaš da je maloletna, zato il' je ženi, il' ideš 20 godina u zatvor”?
• Sećam se ...
• Eee, danas bi' izašao sa robije ...!