VICOTEKA

Jednom sam probao da pronađem sebe i od tada mi se gubi svaki trag!

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar:
• Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže:
• E, među anđelima nije.
Onda traži u drugoj pa kaže:
• Nije ni u čistilištu. Nema ga!
Uzme još jednu knjigu, traži, pa će:
• Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima.
Najednom se priseti i upita udovicu:
• Koliko ste dugo bili u braku?
Udovica:
• Pa nekih 50 godina ...
Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu:
• Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Ulazi čovek kod doktora, sav se trese i pita:
• Doktore, ima li ova moja treskavica veze s tim što me je otac napravio na veš mašini?
Doktor ga gleda i reče:
• Nema, i mene je moj napravio na gramofonu i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa ...

Šta kaže ciga ženi kada dođe sa posla?
• Ljubi brat.

Čak Noris je jedini čovek koji je uspeo da ubedi svoju babu da nije gladan.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Svet je sastavljen od protona, elektrona, neutrona, i ... poltrona.

Mujo i Haso se zarakijali u kafani i nakon nekog vremena počne priča o ženama, pa će Mujo setno:
• Eee, bolan, jarane moj, znaš ti kak'a je bila moja Fata?
Haso slegne ramenima:
• Kak'a?
Mujo otpije:
• K'o uragan, jarane, k'o uragan!
Haso će:
• Šta, u krevetu?
Mujo uzdahne:
• Jok, bolan, nego kad je došla, bila je topla i nežna, a kad smo se rastajali, odnela je i kuću i auto!

Dođe Perica kući, zatekne mamu kako oralno zadovoljava tatu i kaže:
• A mene ste vodili kod psihologa samo zato što sam sisao palac!

Dođe mali Perica kući iz škole sa torbom punom jabuka. Otac ga upita:
• Odakle ti te jabuke?
• Od komšije Ljube.
• Da li on zna za to? - upita ga otac.
• Da. Trčao je za mnom sve do kuće.

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga:
• A zašto režeš viršle na oba kraja?
• Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ...
Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu:
• A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja?
• Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ...
Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita:
• Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle?
• Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!