VICOTEKA

Psihijatar:
• Recite mi, kada su počele vaše traume?
Pacijent:
• Paaa, kad smo u vrtiću pevali "Sad se vidi, sad se zna, ko se kome dopada!" a slinavi Mitar pokazao prstom na mene ...

Muž i žena slave 25-godišnjicu braka. Muž pita ženu čime bi je obradovao:
• Izvedi me u striptiz bar. Baš bih rado videla striptizete kako se svlače ...
• Šta ćeš tamo? Takvi lokali su samo za pohotljivce! Za one koji dolaze da gledaju gole ženske ...
• Nema veze, ... htela bih da vidim, ... a pošto znam da si ti stidljiv, kupila sam karte za oboje. Idemo u striptiz bar!
Kad su došli u bar, ostavljaju stvari u garderobi, a garderoberka:
• Dobro veče, gospodine Petrović!
Žena ga pogleda, a muž brzo objasni da je to ćerka kolege sa posla ... Kad su se smestili za sto, konobar pozdravlja:
• Dobro veče, gospodine Petrović!
Žena ga podozrivo pogleda, a muž će brzo:
• Ah draga, taj je bio konobar u našoj menzi na poslu ...
Ženi je sad sve sumnjivo, ali rešava da ne kvari veče. Predstava počinje ... striptizeta se svlači ... dođe do gaćica i pita:
• A ko će mi večeras skinuti gaćice?
Celi bar se dere:
• PETROVIĆ! PETROVIĆ!
Žena ljutito ustaje od stola, napusta bar ... Muž za njom trči ...
• Draga, to su mi podmetnuli! Te ljude uopšte ne poznajem! Ljubavi moja! Veruj mi, molim te!
Žena seda u taksi, muž jedva stiže i seda do nje. Kola kreću, a taksista:
• Dobro veče, gospodine Petrović. Šta je ovo? Toliko smo dobrih kurvi vozili prethodnih večeri, a večeras - baba!

Dođe Haso kod Fate i pita:
• Šta je, Fato, što plačeš?
• Mujo je otišao po cigare pre dve nedelje i još se nije vratio!
• Neka, Fato, uzmi moje cigare.

Zove Mujo Fatu telefonom:
• Alo, Fato, gde si?
• Eto me u Zvorniku na Savi.
• Kako na Savi kad u Zvorniku teče Drina?!
• Čekaj ba, ... evo ti Save, pa neka ti on objasni!

Zašto su tange skupe?
• Niko nije lud da ti se zavlači u dupe za male pare.

Prolazi Piroćanac nekom opasnom, mračnom ulicom, sretnu ga trojica mangupa i zatraže mu novac, a on ne da. Izbi tuča, biju se oni pola sata i jedva savladaju Piroćanca, uzmu mu novčanik a u njemu samo 5 dinara! Kaže prvi mangup drugom:
• Uuuu, da je ovaj imao 10 dinara u novčaniku, razbio bi nas!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Zašto nisu kremirali Đinđića?
• Zato što bi ga Čeda ušmrkao.

Otišao sam kod komšinice da pozajmim kafu. Nije mi dala, ... a ni kafu.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!