VICOTEKA

• Kako ti je bilo sinoć sa onom?
• Ko na strugari.
• Kako to?
• Pa ona ravna ko daska, a ja pijan ko letva!

Zaustavlja pandur auto na mostu:
• Čestitam, vi ste 100-hiljaditi auto koji je prešao ovaj most i zato ćete dobiti nagradu od dvadeset hiljada dinara. Šta ćete da uradite sa parama?
Vozač progovara:
• Uplatiću da konačno polažem vozački.
Tek će tašta pored njega:
• Ma pustite ga, vidite da ne zna šta priča kad je pijan.
Na to će tast sa zadnjeg sedišta:
• E, znao sam ja da nećemo daleko dogurati ukradenim autom.

Razgovaraju dvoje ljudi:
• Ove naše komšije mora da su strašno siromašne ...
• Otkud znaš?
• Trebalo je da vidiš kakvu su dreku digli kad im je dete progutalo 50 para!

Hvala banci što su nam omogućili da ponovo stanemo na svoje noge ... oduzeli su nam auto!

Dolazi Mujo kući u sitne sate, mrtav pijan, spotakne se i padne pa probudi Fatu. Fata zavapi kroz suze:
• Mujo, nesrećo jedna, obećao si da ćeš postati drugi čovek, a ti opet pijan k'o zemlja!
• Fato, ja jesam drugi čovek, kunem ti se! Ali šta ja mogu kad i ovaj pije!

Zaustavi policajac Cigu i pita ga:
• Šta si pio?
• Ništa, bate, osim piva!
• Ajde, duvaj! - reče policajac, pružajući mu alkotest.
• Marš bre, ja tebi da ga duvam, pederu jedan!

Ide zec šumom i vidi da svi odjednom beže, pa zaustavi malog miša i upita ga:
• Je li, mišu, što svi beže?
A miš će njemu:
• Lav je provalio da ga lavica vara, pa beže svi sumnjivi!

Zaustavi saobraćajac plavušu i zatraži joj vozačku dozvolu.
• Je l’ to ono roze, pa ima moja slika?
• Jeste – odgovori policajac i zatraži i saobraćajnu.
• A je l’ to ono svetlo zelene boje i nema moje slike?
• Jeste – kaže policajac, i pošto vidi sa kim ima posla, počne da otkopčava šlic.
A plavuša kaže:
• Šta, opet alko test?

Mladić je prišao Tomi i zatražio ruku njegove ćerke. Toma je znao da je mladić propalica i da ništa ne zarađuje. Rekao je:
• Ne želim da moja ćerka provede ostatak života sa magarcem!
• Znam, zato i hoću da je oženim - odgovori mladić.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Krenuo Crnogorčev sin u Ameriku, pa otac odlučio da ga posavetuje:
• Sine, ako vidiš da svi plaču, plači i ti; ako vidiš da svi pevaju, pevaj i ti!
Sin upita:
• A, tajo, ako vidim da svi rade?
• E, onda se skloni da im ne smetaš.