Vaistinu je legla

Najradosniji praznik među zaposlenima je "Plata". To je praznik koji okuplja radnike, miri zavađene i pokazuje kakvi svi dani treba da nam budu – puni sloge i entuzijazma. To je dan praštanja i vraćanja dugova. Kolege se tog dana pozdravljaju rečima "Legla je!" a otpozdravlja im se "Vaistinu je legla!". Zvuci SMS poruka kojima banke obaveštavaju o uplati, takozvane Blagovesti, doprinose širenju veselja po kolektivu. Slavi se dva dana i obično je to prvi mrsni dan nakon podužeg posta.

Ulazi deda sa babom u apoteku i kaže apotekarki: • Molim vas dajte mi jedan Durex. Baba ga munu od pozadi: • Nije Durex, ... Fervex!

Razgovaraju dve babe o seksu. Pa, prva upita: • Je l' bona, kako onaj tvoj, more l’ išta? • Ništa, moja ti, ništa, ... kako kod tebe? • Aaa, moj po celu noć more, ... ja ga nakrkam sa medom i orasima i on prangija po celu noć. Nego, probaj i ti bona, nećeš se pokajat’! Ova ode na pijacu, nakupuje meda i oraha, dođe kući pred dedu: • De stari, uzmi malo meda, uzmi malo oraha ... i tako svakih po' sata: • Deder stari, samo ti udri, tebi sam i kupila ... • Ma ne mogu više, stvarno ne mogu • Samo jedi i ne laprdaj • Ma ne mogu više, bona šta ti je!? • Jedi, čuješ šta ti kažem, jedi! Najeo se deda ko nikad, legli oni naveče u krevet i oko ponoći javi se deda: • Babaaa ... Ona budna, a ćuti, pravi se da spava, a on opet: • Babaaa ... Ona ćuti, a on: • Babaaa, baba! A ona se ko fol probudi, okrenu se i reče: • Šta je junačino moja?! • Baba, ja se usr’o!

Lali se rodilo dete, ali kako ga nisu pustili u bolnicu u posetu, dođe Lala pod prozor Sosine bolničke sobe i počne da se dere: • Sosooo, je li muško ili žensko? • Sin je! Lala se razveseli i razdere opet: • A koliko je težak? • 3500 grama. Lala sav srećan, pa se razdere još jednom: • A na koga liči? • Na jednog iz Mokrina, ne znaš ga ti.

Ne usisavajte kuću sa slušalicama u ušima. Upravo sam završio sa usisavanjem cele kuće i potom shvatio da usisivač nije bio uključen!

Došao stariji čovek kod doktora: • Doktore, imam problem, svi moji prijatelji pričaju da mogu svaku noć. • Da, i u čemu je problem? • Ja ne mogu, a oni pričaju da mogu. • Pričaj i ti, ko ti brani.

Trči žena za tramvajem i dere se: • Stani molim te, žurim na posao! Putnici u tramvaju počeše da viču na vozača, on zaustavi tramvaj i otvori vrata, žena uđe u tramvaj i reče: • Hvala Vam puno, hajde sad, karte na pregled, svi do jednog ...

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Jorgovanka zove komšinicu preko plota: • Zorice, može li oklagija na pola sata? A, ova će: • Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!

Od čega se ljudi najviše goje? • Od greote, ... greota da se baci.

Žena se vratila iz šopinga i zatekla muža u krevetu sa ljupkom mladom ženom. Upravo kada se spremala da osuje paljbu po njemu, on joj reče: • Možda Te zanima, kako je uopšte došlo do toga? Vozeći se autoputom ka kući, ugledao sam mladu devojku, koja je izgledala umorna i zamazana. Dovezao sam je kući i dao nešto da pojede, tačnije juneći odrezak, koji si Ti zaboravila u frižideru. Pošto je bila bosonoga, dao sam joj one cipele, koje si Ti odbacila, jer su izašle iz mode. Bilo joj je hladno, pa sam joj dao Tvoju jaknu, što sam Ti kupio za rođendan, ali koju Ti nisi nosila zbog boje. Pantalone su joj bile poderane, pa sam joj dao Tvoje, znaš one farmerke, koje su Tebi bile male, ali njoj su perfektno stajale. Kad je odlazila, upitala me: • Da li ima još nesto, što Vaša žena više ne upotrebljava?!