Vaistinu je legla

Najradosniji praznik među zaposlenima je "Plata". To je praznik koji okuplja radnike, miri zavađene i pokazuje kakvi svi dani treba da nam budu – puni sloge i entuzijazma. To je dan praštanja i vraćanja dugova. Kolege se tog dana pozdravljaju rečima "Legla je!" a otpozdravlja im se "Vaistinu je legla!". Zvuci SMS poruka kojima banke obaveštavaju o uplati, takozvane Blagovesti, doprinose širenju veselja po kolektivu. Slavi se dva dana i obično je to prvi mrsni dan nakon podužeg posta.

Smejao sam se debelima, pa sam se i sam ugojio. Smejao sam se ćelavima, pa sam i sam izgubio kosu. Sada se smejem samo bogatima ...

Vozi Mujo bicikl i sretne Hasu. Haso upita: • Otkud ti bicikl? • Od susjede. • Kako to, od susjede? - upita Haso. • Idem ja šumom i sretnem susjedu kako vozi bicikl ... odjednom se skine, baci haljinu na jednu, a bicikl na drugu stranu, pa mi reče - "Uzmi, Mujo, što ti srce želi!" - I ja ti, brate, uzmem bicikl! • Pa dobro si napravio ... šta će ti haljina!! - odgovori Haso.

Ide Lala ulicom i nosi veknu hleba pod miškom. Vidi ga Sosa, pa ga pita: • Lalo je l' mek? • Ta mek je k'o pamuk, da je tvrd ne bi ja iš'o po 'leb.

Treba se kupati pre svakog spavanja, jer nikad ne znate šta ćete sanjati.

• Sine, što radiš u WC-u? • Perem zube. • Već pola sata? • Pa temeljno ih perem. • A šta to lupa? • Pa jako ih perem, da se cakle ... • A što to stenje? • Drkam baba, ... jebote, ... što si dosadna ...

Vraća se Perica kući i s vrata govori: • Tata, mama, danas me učitelj po prvi put pohvalio! • Sjajno, šta je rekao? - upita otac. • Rekao je: Svi ste vi deco magarci, a ti si, Perice, najveći!

Tri dečaka pričaju čiji je otac najbrži. Jedan kaže: • Moj otac je fudbaler, ali je tako brz, da kada šutne loptu na gol sa 11 metara, otrči i sam je uhvati. Drugi kaže: • Moj otac je još brži, on baci kamen sa brda i strči dole pa ga uhvati. Treći kaže: • Moj otac je najbrži. On radi u opštini do tri sata, a već u pola tri je kod kuće!

Dođe deda kod popa da mu se ispovedi i kaze: • Pope, pre neki dan baba se nagnula u zamrzivač i meni došlo nešto, ja mrknem babu, jel to greh? Pop: • Ne, nema tu ništa grešno, to je priroda i tako treba da bude. Sutradan dođe i baba pa kaže: • Pope, pre neki dan ja se nagnula u zamrzivač da vidim nešto a deda navalio, a meni sve onako dobro, jel to greh? Pop: • Ne naravno, bio je i tvoj muž juče i njemu sam rekao da je to prirodno i ne treba da brinete. Baba: • A da li smo i dalje dobrodošli u crkvu? Pop: • Naravno ... Baba: • Dobro, jer u Merkator više nismo ...

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!