VICOTEKA

Ako Bog da zdravlja, uzimam bolovaje!

Išla dva dupeta ulicom. Jedno dupe prdne, a drugo mu kaže:
• Uze mi reč iz usta.

Razgovaraju dvojica komšija:
• Dosta mi je svega, već su mi dva puta ispraznili rezervoar sa lož uljem za centralno grejanje, iako sam ga ukopao u zemlju i na njega stavio saksije sa cvećem!
Drugi kaže:
• Ja sam taj problem rešio za sva vremena. Kupio sam debelu crvenu tablu i na nju napisao: LOŽ ULJE
• Ma ti si lud?! Kako ti je to pomoglo da ti ne kradu lož ulje?
• Paaa, ... cev nije povezana na rezervoar sa lož uljem, već sam je priključio na septičku jamu. U prethodnih šest meseci su mi je već tri puta ispraznili, tako da sam i taj problem rešio!

Sede dve plavuše, sponzoruše u kafiću. Prilazi konobar:
• Šta ćete popiti?
One:
• Ko šalje?

Vraća se Stanojka kući iz grada i još sa vrata pita Žiku:
• Žikomire, jel' ti se dopada moj novi šešir?
Žika će na to:
• Odličan je, zaklanja ti celo lice!

Ko umre na jesen, za njega nema zime!

Kaže Lala Sosi:
• Zamisli Soso, ta već šesti dan ležim u štali kraj krave očekujući da se oteli i ništa!?
Sosa reče:
• Lalo, kada te krava vidi pored sebe, sigurno pomisli da se već otelila!

Potrebne devojke za tucanje.
Šifra: Prerada oraha.

Umrla čoveku žena posle dugog života. Kad su je ispratili i pokopali, vrate se kući. Utom se naoblači i nebo zaparaju munje i gromovi. A muž reče:
• Stigla je!

Kaže Sosa Lali:
• Ajde da ti zadam jednu zagonetku, pa ako pogodiš, vodićemo ljubav, a ako ne pogodiš, nećemo.
• Ajde - kaže Lala.
• Šta je to: crno je, ima četiri noge i rep, lovi miševe i vrapce, mjauče i pije mleko? - pita Sosa.
• To je, Soso, krokodil - kaže Lala.
• Ta ti, Lalo, uvek pogodiš.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...