VICOTEKA

Ako Bog da zdravlja, uzimam bolovaje!

Naš deda je otišao na onaj svet. Taj kad negde ode, ne zna da se vrati!

Mlada dama sedi na zubarskoj stolici a zubar joj kaže:
• Loše vesti, gospođice, moraću da Vam izvadim kutnjak.
• Ne dolazi u obzir, radije bih rodila dete nego izvadila zub.
• Odlučite se brzo, gospođice, da znam kako da podesim stolicu.

Pita baka, unuka:
• Sine, kako se, beše zove, onaj Nemac što nam sakriva stvari po kući?
• Alchajmer, bako, Alchajmer - odgovori unuk!

Stariji student objašnjava novopridošlom brucošu:
• Cimere, pazi ovako, ... na fakultetu su ti najteže prve tri godine, ... a onda upišeš drugu ...

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine:
• Hej, kako si?
Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo:
• Ide nekako, dobro sam!
A drugi tip je upitao:
• I, čime se baviš?
Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio:
• Uhhh, putujem, baš kao i ti!
Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje:
• Mogu li doći kod tebe?
OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu:
• Ne, ... trenutno sam zauzet nečim!
Tada začuh tipa, ... nervoznog:
• Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!

Sedi Pera u kafani, lagano pijucka rakiju, kad uletoše njegovi drugari na jutarnju pauzu. Svi naruče piće i počne priča, pa se Joza požali:
• Eh, ovaj moj gazda, taj me gazi, ne da mi da dišem od posla!
Paja klimnu glavom, a Rile dodaje:
• Šta misliš, da je ovaj moj bolji, taj bi da radim celog dana bez pauze!
Pera sluša, otpi rakiju pa se nasmeja:
• E, društvo, ko vam je kriv ... ja radim u opštini i ja sam na svom poslu Bog ...
Paja ga upita:
• Kako to misliš?
Pera slegnu ramenima:
• Svi znaju da postojim, al' me još niko nije video!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Otišao Mujo u džunglu i posle par godina se vraća nazad u Bosnu i sreće Hasu na ulici:
• Pa kako je, čoveče, kako je bilo u džungli?
• Ma haos je bilo, ali sam oboleo od jedne bolesti pa su morali da mi odseku ruku i onu stvar. Pa su mi mesto ruke stavili ruku od gorile, a mesto one stvari stavili surlu od slona.
• Auuuuu, pa kako se sada snalaziš sa novim organima?
• Pa ruka je OK, malo je dlakavija ali je u redu. A ona stvar nije baš najbolje, ... ponekad počne da čupa travu i da je tura u bulju!

Nakon šest meseci zabavljanja, kaže devojka mladiću:
• Dragi, vreme je da me predstaviš svojoj porodici.
• Neće moći, draga, žena mi je na poslu, a deca u školi!

Uđe mali Perica roditeljima u spavaću sobu i kaže:
• Tata, ti si prava škrtica.
• Zašto sine?
• Kad komšija spava sa mamom, uvek mi da 10 eura, a ti nikad ništa!