VICOTEKA

Noćas na splavu `Lude noći` izgubljen jedan mali spermatozoid. Poštenoj nalazačici želim redovan ciklus!

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno:
• Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke.
Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno:
• Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!

Srele se dve plavuše. Pita prva onu drugu:
• Gde si bre, nisam te videla sto godina?!
• Ma, ne pitaj, u haosu sam ovih dana. Još sam juče bila i na parastosu.
• Opaaa, Grčka, ima se, može se!

• Ćao.
• Ćao.
• Ovaj, ...
• Slušam te.
• Pa, ... hehe, simpatična si pa rek'o da ti priđem.
• Dobro, prišao si, i?
• Pa, ovaj ...
• Ok, da skratim. Ćale mi nije terorista, ne volim sve što vole mladi i jebe mi se za mir u svetu. Imam dečka, švalera i ljubavnika. Ne dam ti adresu, broj telefona i krvnu grupu. Ugini.
• Ok, samo sam hteo da ti kažem da čitavo veče vučeš usrani toalet papir zalepljen za cipelu, ali pošto si govno, pristaje ti ...

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu:
• Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

Došao u Crnu Goru novopečeni gazda iz Rusije, pa kaže svom čoveku:
• Treba mi sutra 18 jakih crnogorskih momaka za posao.
• Nema problema šefe, sutra su tu.
Drugi dan stiže kamion sa 22 čoveka. Gazda pita:
• Pa šta je to? Rekao sam 18 Crnogoraca, a ne 22.
• Pa šefe, ima 18 Crnogoraca, plus 4 Bosanca.
• Koji će mi moj četiri Bosanca?
• Pa da ih istovare.

Prišao sam joj i odlučno rekao:
• Lutko, ja sam rešen da sa tobom večno plešem!
A onda sam čuo glas iza sebe:
• Gospodine, izađite iz izloga!

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana:
• Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ?
• Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje!
Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita:
• Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ?
• Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom!
• A što ne može petkom?
• Pa sine, petkom si ti u buretu!

Danas ću kupiti štikle. Vreme je da i ja živim na visokoj nozi.

Oduševljena devojka pita dečka:
• Da li je istina da radiš za televiziju?
• Da, ostale su mi još četiri rate.

Rešila Radojka da se uda preko oglasa i navela uslove:
• Da ne pije, da ne puši, da ne ide po kafanama, da je ne tuče, ali da radi dobro "one stvari".
I tako, ... posle bezbroj neuspešnih pokušaja, dolazi joj na vrata bogalj. Otvara ona i pita:
• Koj' si mi sad pa ti?
• Ja sam došao po tvom oglasu, ispunjavam sve tvoje uslove.
• Kako to?
• Pa, ... evo, ruke nemam, ne mogu da te bijem. Noge nemam, ne mogu da idem po kafanama.
• A "one stvari" - pita ona.
• A šta misliš, kako sam pozvonio?