VICOTEKA

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Išli putem Mujo i Haso i Mujo reče:
• Jedva čekam da stignem kući, da pocepam Fatine gaćice.
Haso kaže:
• Zdravo si se napalio ...
A Mujo će na to:
• Nije to, nego me žuljaju.

Razgovara mladi bračni par:
• Šta misliš, draga, kakav će biti naš sin?
• Isti kao ti!
• Kako znaš?
• Pa eto, više voli flašicu nego sisu.

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.

Sretnu se Mujo i Haso u parku jedne noći i kaže Mujo Hasi:
• Joj, dobro što si naišao, našao sam jednu ... Kaže da će nastaviti da se viđa sa mnom, ako mogu tri puta da je kresnem. Ja sam odradio dva puta, a ona je eno tamo ... čeka treći, a ja ne mogu. Hajd’ ti obavi, neće ni primetiti, mrak je.
Ode Haso, počne da radi, u to naiđe policajac, uperi lampu i upita ih:
• Šta to radite?
Na to će Haso:
• Eto, vodim ljubav sa svojom ženom.
• Uuu, oprostite, nisam znao.
• Nisam ni ja, dok nisi upalio lampu ...

Kratkovidi profesor šeta pogledom po učionici, zatim uperi prst u jednog koji je stajao pored prozora:
• Ti, pored prozora! ... Ponovi šta smo učili na prošlom času!
• Ma otkud znam ...
• Kako ne znaš? Zašto sinoć nisi obnovio lekciju?
• Pa ... sinoć sam igrao poker sa prijateljima, pa smo malo cugnuli, pa smo zaglavili jutros do tri ...
• Šta?! – zagrcnu se profesor.
• Pa šta ti radiš ovde, nesrećo jedna?!
• Ja? Pa ... poslali me iz firme da popravim radijator ...

• Eee, kako si samo porasla, kad se samo setim kako si bila mala, ... pa kad si prohodala, ... pa flomasterima žvrljala po zidovima ...
• Čiko... a ko si ti?
• Ja tvoju majku pratim na Fejsbuku!

Pričaju tri babe kako im je pre bilo dobro u životu. Priča prva:
• Joooj, pre su mogli da se kupe ogromni, debeli krastavci - i rukom slikovito pokazuje dužinu i debljinu.
Druga s razumevanjem klima glavom i nastavlja:
• Ma znam, i mogao se kupiti odličan luk nekada davno - i rukama pokazuje kao da drži dve velike glavice luka.
Treća, koja je bila malo gluva, reče:
• Ne čujem vas baš najbolje, al’ savršeno se sećam frajera o kom pričate!

Kupujem jahtu sa kompletnom opremom i kamerama.
Šifra: Severina.

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno:
• Uhhh!
Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas:
• Pazite na štok, jebem vas smotane.

Idu tako Mujo i Haso ulicom i Haso pita Muju:
• Je li Mujo, šta bi ti voleo da budeš u drugom životu?
Mujo kaže:
• Konj!
A Haso se iznenadi:
• Mujo bolan, pa ne možeš dva puta isto da budeš!