Kuda, kuda?

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica: • Mama je bolesna, otišla sam kod nje. On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica: • Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj. Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu: • Sanjaj o meni. Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu: • Kuda? Kuda?

• Dobar dan. Zovem povodom oglasa. • Molim? • Povodom oglasa! • Ponovite, ko je to? • ZOVEM POVODOM OGLASA! • Oglasa? • DA! • Kakvog oglasa? • Pa, prodajete slušni aparat ... • Kakav aparat? • SLUŠNI! • A to, ... pa, prodala sam ga.

Crnogorac se udvara devojci: • Mala, niko ne može da ti kupi onoliko koliko ja mogu da ti obećam.

Žena može biti mačka, riba ili kučka, sve zavisi da li je sa njom mačor, som ili džukela!

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita: • Mico, šta ti je, što dišeš tako teško? Mica jedva promumla: • Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt! Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže: • Tato, tato, eno neki čovek u ormaru! Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go. Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega: • Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

Stari farmer napisao je pismo svom sinu, koji je nevin završio u zatvoru: • Ove godine ne mogu da zasadim krompir. Zemlja je jako tvrda i nemam snage da kopam. Znam da bi mi ti pomogao da si ovde. Sin je odgovorio: • Budalo, ne kopaj zemlju. Ispod sam zakopao oružje! Policija je, pre slanja, pročitala pismo i sledećeg dana raskopala zemlju, ali ništa nije pronašla. Sin je ponovo pisao ocu: • Zasadi sada krompir, oče. Ove je najviše što sam mogao da uradim odavde. Pouka: Kada ima želje, ima i načina!

Danas me na ulici zaustavila neka lepa devojka, ima oko 25 godina. Ponudila mi je seks ali u zamenu za to morao bih da reklamiram neko novo sredstvo za čišćenje kupatila. Naravno, odbio sam, jer to nije moralno a i dokazao sam da imam jak karakter. Tako jak kao novi “Arf”, najbolje sredstvo za kupatilo. Sada i sa mirisom vanile.

Čak Noris ne čita knjige. On ih netremice gleda sve dok ne dobije informacije koje želi.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Imamo državu zaostalu u razvoju i političare sa posebnim potrebama.

Na pučini veselo pliva porodica sardina. Odjednom, ugledaju podmornicu. Najmanja ribica se uplaši i sakrije se iza mame. • Ne boj se - umiri je majka - to su samo ljudi u konzervi!