VICOTEKA

Vozi se Lala u kolima i zaustavi ga policajac. Priđe policajac vratima kad Lala zareži na njega. Policajac počne da se povlači, a Lala će na to:
• Šta se bojiš, zar ne vidiš da sam vezan?

Pita plavuša oca:
• Mogu li večeras sa dečkom u bioskop, prikazuje se dobar film?
• Možeš, ali čuvaj obraz! - strogo će otac.
Kad se plavuša vratila kući u pola noći, prošaputa ocu, koji ju je čekao zabrinut:
• Navalio je na mene k'o blesav, obraz sam nekako sačuvala, a ostalo nisam mogla ...

Sede dva čoveka uz kafiću i komentarišu prolaznike. Kaže jedan:
• Jao, vidi onu rugobu! Pazi kako je ružna!
Na to će onaj drugi:
• To je moja žena!
• Jao, nisam znao! Izvini, stvarno mi je žao!
• Eh, tebi je žao!

Psihijatar:
• Recite mi, kada su počele vaše traume?
Pacijent:
• Paaa, kad smo u vrtiću pevali "Sad se vidi, sad se zna, ko se kome dopada!" a slinavi Mitar pokazao prstom na mene ...

Koji auto možeš da voziš 120 km/h po neasfaltiranom putu?
• Službeni.

Žena zove muža na mobilni:
• Možeš li da pričaš?
• Mogu!
• Onda slušaj ... !

Velike ljubavi obično se završe kada se muž vrati sa službenog puta!

Vozi Mujo bicikl. Naiđe policajac i kaže mu:
• Mujo, siđi sa bicikla, moraš da platiš kaznu. Sto dinara jer nemaš svetlo, još sto jer nemaš zvonce, još sto jer nemaš "mačje oko", sto jer ti ne rade kočnice ...
A Mujo se smeje, sve se hvata za stomak. Pita ga policajac šta mu je, što se toliko smeje, a Mujo mu odgovara:
• Eno ide Haso, on nema ni bicikl!

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama.
Kaže Euro:
• Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ...
Na to će Dolar:
• Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ...
Na kraju će Dinar:
• A ja sam kao lav!
• Otkud ti kao lav?
• Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

• Od svih knjiga i knjižica koja ti je najviše pomogla u životu?
• Očeva štedna knjižica!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...