VICOTEKA

Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara.
Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim komšijskim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu sa glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi.
Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja:
• Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu.
Tako je bilo pred svaku liturgiju, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu:
• Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si jebao kokoške, stani ovde pored mene!

Uvedeno novo pravilo u bolnicama:
• Od sada za vreme porođaja, pored muža, može da bude prisutan i otac deteta.

Mali Perica dolazi kući posle škole i govori svojoj majci:
• Mama, mama, sad znam kako ćeš dobiti novu bebu!
• Pa kako Perice?
• Mama i tata se skinu, onda tatina piša naraste, onda je on stavi u mamina usta i nakon nekog vremena mama dobije bebu.
• Ma ne dragi moj, tako mama ne dobija novu bebu. Tako mama dobija novi auto!

Učiteljica pita decu:
• Deco, znate li šta je to otrov za miševe?
A, Perica će ladno:
• To ti je učiteljice, mačka u prahu!

Šta je to trenutak istine?
• To je kada žena skine šminku, a muškarac gaće!

Kada usrećiš tuđu ženu, kulturno je da ti njen muž kaže bar: Hvala! ... Nije teško biti fin.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Mujo se žali Hasi:
• A jes’ zeznuto ovo pomeranje satova.
• Zašto?
• Umesto u krevetu, jutros mi se digo u tramvaju.

U nekoj diskoteci devojka prilazi Dragiši Biniću:
• Hoćeš da igraš?
• Ne mogu, imam dva žuta!

Sede Muja i Fata na kauču i gledaju televiziju, pa Muja upita:
• Fato, bona, kol’ko si ti mene puta prevarila?
Fata ćuti i sedi, a Muja opet pita:
• Fato, ajd’ reci, bona ...
Fata i dalje ćuti, a Muja će nervozno:
• Fato, bona, jel’ čuješ šta te pitam?
Fata ljutito odvrati:
• De ćut’ malo, stalno me prekidaš dok brojim!

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika:
• Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis?
Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče:
• Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ...
Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu:
• Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita.
Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku:
• Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa?
Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče:
• Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.