Nisam bila prisutna

Srušila se kuća i došli na suđenje blok, armatura i cement. Pita sudija šta je bilo. Blok kaže: • Nisu me uzidali! Cement kaže: • Nisam dobro bio zamešan! Armatura će na to ležerno: • Ja tu uopšte nisam bila prisutna!

Kauboj sedi u baru i prilazi mu plavuša: • Jesi li ti pravi kauboj? • Pa, da vidim, ... ceo život živim na ranču, teram stoku, spavam pod vedrim nebom,... pa, valjda jesam. Izvini, a šta si ti? • Ja nikad nisam bila na ranču, ali sam zato lezbejka. Ujutro kad se probudim, mislim na žene. Dok jedem, dok se tuširam ili dok radim, sve vreme mislim na žene. Čak i kad spavam, sanjam žene. Plavuša ustaje i odlazi, a na njeno mesto dolazi brineta: • Htedoh da te pitam, ... jesi li ti stvarno kauboj? • Do sada sam mislio da jesam kauboj, al' sam upravo shvatio da sam, u stvari, lezbejka.

Balkanac nije pravi Balkanac ako u kući nema: • Punu kutiju hemijskih olovki, od kojih samo jedna radi, • Punu kesu drugih kesa, • Kanticu od Eurokrema, punu svinjske masti i • Daljinski od TV-a, zalepljen selotejpom.

Zašto plavuša nosi reket u kafić? • Čula je da će joj konobarice servirati.

Pita kondukter osobu u vozu: • Je l' imate kartu? • What? • Kartu, molim. • Excuse me? • Kartu! • I don't understand. • Your ticket, please. • Šta?

Pacijent kod lekara: • Doktore, pomagaj! Boli me stomak! • Šta si sinoć večerao? • Losos i šampanjac. • Aj' ne laži, nisi na Fejsbuku! • Boraniju ...

Šta kažu kauboji kada se bore u Crnoj Gori? • Ovde ima mesta samo za jednog.

Prolazi Zemunac pored prosjaka, i on mu onako jadan pruža ruku i kaže: • Brate, nisam jeo tri dana ... A Zemunac mu odgovara: • Moraš, brate, makar na silu!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno: • Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke. Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno: • Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu: • Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!