VICOTEKA

Srušila se kuća i došli na suđenje blok, armatura i cement. Pita sudija šta je bilo. Blok kaže:
• Nisu me uzidali!
Cement kaže:
• Nisam dobro bio zamešan!
Armatura će na to ležerno:
• Ja tu uopšte nisam bila prisutna!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Jebo državu u kojoj je krvni pritisak veći od penzije.

Šetaju dva psa ulicom i jedan kaže:
• Juče su postavljali nove bandere.
Drugi odgovara:
• E, to mora da se zalije!

Ode Fata kod doktora i požali mu se:
• Doktore mislim da sam nešto slaba u seksu, mogu samo tri puta za jednu noć.
• Ali, to je odlično! Ne znam zašto mislite da je to malo?
• Pa moj Mujo me spopada po deset puta svake noći, a ja nemam snage za više od dva do tri puta.
• Najbolje je da kad vam Mujo dosadi, upalite svetlo i to će ga sigurno postideti i odustaće.
Uveče, svetlo ugašeno, Mujo se već treći put penje na Fatu. Ona ne može više pa upali svetlo, kad ono na njoj komšija Ibro.
• Juuuu komšija, sta ti radiš ovde? Gde je Mujo?
• Eno ga ispred, prodaje ulaznice.

Zadala učiteljica Perici za domaći da napravi maketu škole. Perica od kravlje balege napravio školu, a od ovčijih brabonjaka učenike. Sutra kad je pokazao učiteljici, ona ga upita:
• Šta ti je ovo? – pokazujući na balegu.
• To je škola.
• A šta ti je ovo? – pokazujući na brabonjke.
• To su učenici.
• A gde smo mi, nastavnici i učitelji?
• Eeee, takva govna nisam mogao da nađem.

Rešila Radojka da se uda preko oglasa i navela uslove:
• Da ne pije, da ne puši, da ne ide po kafanama, da je ne tuče, ali da radi dobro "one stvari".
I tako, ... posle bezbroj neuspešnih pokušaja, dolazi joj na vrata bogalj. Otvara ona i pita:
• Koj' si mi sad pa ti?
• Ja sam došao po tvom oglasu, ispunjavam sve tvoje uslove.
• Kako to?
• Pa, ... evo, ruke nemam, ne mogu da te bijem. Noge nemam, ne mogu da idem po kafanama.
• A "one stvari" - pita ona.
• A šta misliš, kako sam pozvonio?

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana:
• Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ?
• Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje!
Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita:
• Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ?
• Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom!
• A što ne može petkom?
• Pa sine, petkom si ti u buretu!

Jedi šta god želiš, a ako se ljudi budu smejali tvojoj kilaži, pojedi i njih!

U ordinaciju kod doktora ulaze mlada zgodna devojka i naborana starica.
• Skinite se - reče doktor devojci.
• Oprostite - reče starica - mi smo došli radi mene.
• A pa dobro. Onda isplazite jezik.

Muškarac je glava porodice, vojnik, ratnik, jak kao stena ... sve dok ne dobije temperaturu 37.2