VICOTEKA

Dogovaraju se carinici šta da kupe kolegi za svadbeni poklon, pa jedan predlaže:
• Da mu kupimo kožnu garnituru?
• Malo je! - ostali će u glas.
• Da mu kupimo automobil? - reče neko.
• Malo je!
• Da mu kupimo stan? - opet će neko.
• Malo je!
• A da ga pustimo da radi jednu smenu sam?
• E to je već previše! - zagrajaše svi u glas.

Nikada nisam smeo da dovedem devojku kući. Prvo zbog roditelja, a posle zbog žene.

Dobio Mujo nov stan, pa se hvali Hasi:
• Ću lepote, prostora, ... imam sad ja svoju sobu, a Fata svoju, ne moram je više slušat' kako hrče ...
• Ma dobro, a one stvari?
• A to, ... pa samo zviznem kad mi dođe i ona već na vratima.
• A šta kad njoj dođe?
• Eee, ... onda ona otvori vrata pa kaže: Mujo, jesi l' zviždao ti il' komšija Suljo?

Devojke me izbegavaju zato što sam ružan... sve dok ne saznaju kolika mi je plata. A onda me izbegavaju zato što sam ružan i siromašan!

Rešavaju Haso i Mujo ukrštene reči:
• Jedno povrće - pita Haso.
• Kupus - kaže Mujo.
• Nije, Mujo, ne može da stane.
• Uzmi manju glavicu - Mujo će pobedonosno.

Otišao slikar u park. Iznenada dobije inspiraciju za slikanje pa poviče:
• Papira, papira, dajte mi papira!
A jedan iz žbunja dovikne:
• Ma šta će ti papira, obriši se lišćem kao ja.

Nije težak put do slave. Težak je put od slave do kuće.

• Kolege se na Vas žale da se ponašate u firmi kao da ste sam Bog!
• Pa, ... ja to i jesam!
• A kako ste došli do toga?
• Jednostavno, ... kada sam počeo da mu se molim, shvatio sam da pričam sam sa sobom.

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime.
• Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini.
• Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe.
• A zašto bi joj ti sad menjao ime?
• Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

U jednom baru:
• Izvinite gospođice, mogu li da Vam ponudim jedno piće?
• Ne, hvala gospodine, alkohol nije dobar za moje noge.
• Oh!? Žao mi je, sigurno Vam oteknu?
• Ne! Razmaknu se ...

Duva zeka pod drvetom i prolazi dabar:
• Zeko, daj mi malo.
• Beži bre, budalo.
• Malo samo, zeko, jedan dim.
• Ajd', ali samo jedan dim.
Povuče dabar dim, zahvali se zeki i krene dalje kroz šumu. Sretne ga slon, i pita ga:
• Dabre, jesi l' malo povukao, a?
• Aha, eno zeka duva tamo ispod drveta, pa mi dao dim.
Ode slon kod zeke i kaže:
• Zeko, daj mi dim, molim te.
• Beži bre, budalo, jesam li ti malo pre dao dim, a vidi na šta ličiš sada!