VICOTEKA

Život je kao frizer, ti mu kažeš šta želiš, a on šiša po svom!

Ide tip glavnom sarajevskom ulicom i glasno psuje državu. Priđe mu policajac i opomene ga da ne psuje, jer će ga morati privesti u policijsku stanicu.
• Ma bolan, ne psujem ja ovu sadašnju Bosnu nego onu bivšu!
Policajac će na to:
• Nemoj ti meni bivšu, znam ja koja ne valja.

Plavuša na bazenu, krenula u školu plivanja pa pita instruktora:
• Hoću li stvarno potonuti ako izvadite prst?

Dođe pacijent kod zubara i on mu kaže:
• Sada vičite najglasnije što možete.
• Ali mene ništa ne boli.
• Znam, ali u čekaonici je gužva, a meni se žuri na utakmicu.

Ide Isus Hrist parkom i naiđe na hipika koji puši travu pa mu se obrati:
• Dobri čoveče, zašto pušiš? Pušenje je štetno za zdravlje, dobićeš rak pluća.
• Ali ovo nisu obične cigarete, ovo je vutra i odlična je, probaj!
• Neću, ne pušim, a i ti prestani.
• Ali kažem ti, dobra je, probaj.
• Ne, ne.
• Ma samo se opusti i probaj, duni jednom.
I da ne uvredi dečka, da pokaže kako je učtiv, Isus pristane i dune par puta. Onda se seti da se nisu upoznali i predstavi se dečku:
• Izvini, nisam se predstavio, ja sam Isus Hrist.
• Jesam li ti rekao da je vutra odlična!

Idu dve palačinke putem. Jedna ide napred, a druga za njom. Prva palačinka kaže onoj drugoj:
• Hajde, požuri malo!
Ova joj odgovori:
• Ne mogu, žuljaju me orasi!

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu:
• Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo.
Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac:
• Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!

• Marihuana ima dve mane. Prva je, da jako brzo zaboravljaš ...
• Dobro, a druga?
• Šta?
• Marihuana?
• Imam! Koliko ti treba?

Zašto Piroćanac pali testeru kada kolje svinju?
• Da komšija ne čuje svinju.

Znate li kako Kinezi drže dijetu?
• Jedu jednim štapićem.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...