VICOTEKA

Uhvatila mačka miša i taman da ga pojede, miš će njoj:
• Nemoj maco, namestiću ti da pojedeš mog brata, ima bar 3 kila!
• Ma, meni se baš ti sviđaš.
• Nemoj, maco, namestiću ti moju sestru, da samo znaš kako je bela i debela!
• Ali, ti si baš sladak i ukusan.
• Nemoj, evo, namestiću ti mog ćaleta, znaš da je k’o tenk!
• Hmmm ... njega već odavno sanjam u stomaku. Može!
Pusti njega mačka, ali on odmah ulete u rupu.

Pouka priče: Obećavaj mački kule i gradove dok ne uđeš u rupu, a onda se pravi lud.

Šta peva mali ciga kad ga majka kupa?
• Ne pomažeee voda majkooo ...

Kaže Nik Vujičić Saši Matiću:
• Hoćeš da dobiješ šamar?
A ovaj će ljutito:
• E baš bih voleo to da vidim!

Šeta plavuša sa momkom i primeti kako na susednoj livadi druga plavuša vesla u čamcu! Kaže ona momku:
• Vidiš, zbog takvih se prave vicevi na naš račun! Ma, samo da znam da plivam, išla bih da je udavim!

Pita mama Pericu:
• Perice, je l' se raduješ zato što će Deda Mraz da ti donese poklone?
• I da i ne, ... radujem se jer ću dobiti poklone, ali mi je žao što tata pravi budalu od sebe ...

Prodajem Fiću u delovima. Delovi se mogu videti na putu od Novog Sada do Beograda.

Momak i devojka u krevetu:
• Pa, počni već jednom, život je kraći nego što misliš - reče devojka.
• Pa, primakni se malo bliže, i on je kraći nego što misliš - odgovori momak.

Došao zeka kod mede i moli ga da ga prošvercuje preko grane. Kaže zeka:
• Molim te, medo, prošvercuj me preko grane.
• Ne mogu, zeko, kako ću bre ...
• Ajde, medo, molim te. Evo, ja ću se uvućie u tvoj prednji džep i neću ni zucnuti ...
• Dobro, ajde.
Došli oni na granicu, kad carinik gleda medu i nešto mu sumnjiv, pa kaže:
• Je li, medo, šta ti je to u prednjem džepu?
Meda brzo zvekne šakom iz sve snage po džepu, stavi ruku u džep i izvuče:
• A to, to mi je zekina slika ...

Pita mama Pericu:
• Je li Perice, imaš li ti devojku?
• Imam!
• I, ... kako se zove?
• Jelena nadogradnja noktiju novi profil!

Kada prelazite ulicu uvek pazite na kola, a ne na semafor. Semafori retko kad udare čoveka.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...