VICOTEKA

Seru Mujo i Haso pored puta, na ivici neke velike šume, kad se začu urlik medveda.
• Šta je, Haso, što si se prepao? - pita Mujo.
• Ma nisam Mujo, majke mi!
Na to će Mujo:
• Pa što onda brišeš moju guzicu?

Izgleda da je svest naroda o vakcinaciji konačno porasla. Sinoć sam video jednog na ulazu u zgradu, sam se vakciniše!

U čemu je razlika između pite i tašte?
• Pita je dobra kad je vruća, a tašta kad se ohladi.

Kao mali, bojao sam se mraka. Sada, kada vidim račun za struju, bojim se svetla.

Putnik na zadnjem sedištu taksija bio je prvi put u ovom gradu i svidela mu se jedna stara zgrada, pa potapša vozača po ramenu kako bi ga o tome nešto priupitao. Mujo zaurla, izgubi kontrolu nad autom, umalo udari u autobus, uspaničen vrišti i dalje, pope auto na pločnik, jedva izbegnu pešake i zaustavi auto tek santimetar ispred izloga. Na to će putnik:
• Molim Vas, oprostite, nisam ni slutio da bi Vas lagani dodir po ramenu mogao tako uplašiti. U vašem gradu vas verovatno često pljačkaju!
Mujo odgovori teško dišući:
• Ma idi u pizdu materinu! Danas mi je prvi dan da radim kao taksista. Prethodnih 20 godina vozio sam mrtvačka kola.

Juri policajac Cigu i viče za njim:
• Stani, Cigo!
Ciga odgovori:
• Stani ti, tebe niko ne juri!
• Ma, stani hoću nešto da ti kažem!
• Neka hvala, ne moramo mi Cigani baš sve da znamo!

Gde ćeš za Novu godinu?
• Kod psihijatra, kažu da će tamo biti ludnica.

Otišla baba da baci đubre al' joj ispadnu naočare u kontenjer. Nagne se preko kontenjera da ih dovati kad u to dolazi Ciga, vidi babu i naguzi je. Taman što je završio posao dolazi drugi pa ga pita:
• Šta radiš bre to?
• Pa greota da ne iskoristim, neko bacio babu, a ona ko nova!

Dva frajera razgovaraju u školi:
• Da li je tačno da od poljupca može da se oslepi?
• O, da! Juče sam poljubio drugaricu iz škole i od tada moja devojka ne može očima da me vidi!

Pitaju čoveka koji se ženio nekoliko puta:
• Od čega ti je umrla prva žena?
• Otrovala se gljivama - odgovori on.
• A druga?
• I ona se otrovala gljivama.
• A peta?
• Takođe se otrovala gljivama.
• A ova poslednja?
• E, ona je umrla od potresa mozga - nije htela da jede gljive.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.