VICOTEKA

Posle zemljotresa dovikuju se dve komšinice:
• O ooo, Radojka, oseti li ga ti noćas?
• Oseti, oseti, kako da ne osetim, ... da je bio duži ja bi crkla!

Viče majka na Pericu:
• Perice, kako smeš da kažeš sestri da je glupa?! Odmah joj reci da ti je žao!
• Seko, žao mi je što si glupa!

Naš deda je otišao na onaj svet. Taj kad negde ode, ne zna da se vrati!

• Kume zdravo. šta radiš?
• Ništa kume, tu nešto sa decom.
• Jel' još uvek prodaješ onaj tvoj auto za pet 'iljada?
• Prodajem ga kume, što pitaš?
• Nešto smo Nada i ja pričali da ga kupimo, pa da te pitam da li bi mogao meni da prodaš jeftinije?
• Pa, ovaj, mogao bih recimo za petsto manje.
• A jel' bi mogao da mi ga daš na rate?
• Kako to misliš?
• Recimo, na odloženo, jedno godinu dana.
• Pa, mislim , čekaj ... malo je dugo za te pare ...
• 'Ajde bre, pa nemaš sto kumova, a imaš para, a ko te uvek "pokrivao" kod žene kad' si pravio sranja?
• Dobro, jesi ... 'ajde nek' ti bude na godinu dana.
• E, kume, samo još nešto da te pitam?
• Kaži?
• A jel' možeš da mi pozajmiš jedno pet glava za more, glupo je da uzmem auto, a da ga vozimo samo po gradu ...

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu.
• Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica.
Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu:
• Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio?
Muž odgovori:
• Niko! Ja sam oprao naše prozore.

Jedva čekam da mi deda da džeparac pa da budem svoj čovek!

Dođe Perica kući, zatekne mamu kako oralno zadovoljava tatu i kaže:
• A mene ste vodili kod psihologa samo zato što sam sisao palac!

Šta ćeš dati plavuši koja ima sve?
• Penicilin.

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Unuk u poseti kod babe:
• Bako, ima li kod tebe WiFi?
• More, ima da jedeš to što ima, nemoj da mi tu izvoljevaš!

Sutra se posti. Tada se jede sve ono što se drugim danima ne voli.