VICOTEKA

U mojoj familiji ja sam duhovni vođa, ... šta god da predložim, oni se krste!

Severno Kosovo. Albanac pozvoni Srbinu:
• Dobar dan, komšija, koljiko oćeš za tvoja kuća?
• Paa, ... da kupim neki lep stan u Nišu i da ne brinem puno – dva kila zlata!
• Evo tebi četiri kiljograma u zljatu!
• A zašto toliko?
• Idi kupi stan u Ljubljana, da te ne seljim dvaput!

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu:
• Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo.
Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac:
• Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!

Ide zec kroz šumu i sretne mazgu:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam mazga.
• A šta je to mazga?
• To je kada ti je ćale konj, a keva magarica.
Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na vučjaka:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam Vučjak.
• Šta je to vučjak?
• To je kada ti je ćale vuk, a keva pas.
Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na konjsku muvu:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam konjska muva.
• Eee, ne zajebavaj.

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu:
• Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

Idu Mujo i Haso na planinu. Mujo malo zamuckuje kad govori, pa, nakon 300 metara kaže:
• Ššaaa ...
Na to će Haso:
• Reći ćeš kad dođemo na vrh. Opet na 700 metara Mujo:
• Ššaaa ...
• Čekaj više, reći ćeš mi na vrhu! - nervozno će Haso.
Dođu oni na vrh planine i sad Haso pita Muju:
• Šta si hteo?
Mujo:
• Ššaaa ... ša ... šator smo zaboravili!
Vraćaju se oni dole i na 700 metara Mujo opet:
• Ššaaa ...
• More, reći ćeš kad siđemo - kaže Haso.
Opet Mujo na 300 metara:
• Ššaaa..
• Ama, jarane, sačekaj da siđemo!
Dođu oni dole i kaže Haso Muji:
• Šta si hteo?
Mujo:
• Ššaaa ... ša ... šalio sam se.

Mujo u autobusu daje svoju kartu kontroloru, on gleda, gleda, ... pa mu kaže:
• Gospodine, ovo je dečija karta!
A Mujo će:
• Eto vidite koliko sam dugo čekao autobus!

Doživeo haker brodolom i našao se na pustom ostrvu. Posle sedam meseci, na drugoj strani ostrva sretne dobru ribu. Kaže mu ona:
• Sada ću ti dati sve ono za čim si žudeo svih ovih sedam meseci.
Na to će on:
• Nemoj pričati da imaš Internet!

Sedi Mujo u dnevnoj sobi i bleji u televizor, a njegov sin za stolom rešava domaće zadatke. Nakon par minuta sin upita:
• Babo, možeš mi pomoći oko zadataka?
Mujo se trgne i potvrdno klimne glavom:
• Jašta ću! Da čujem.
Klinac pročita zadatak:
• Ibro je za rođendan kupio 17 litara soka, 7 litara su popili njegovi prijatelji, 3 litra je popio Ibro sa roditeljima. Koliko soka je ostalo, ako je nana popila još 2 litra?
Konta Mujo, konta, i nakon pet minuta se oglasi:
• Kažeš, mali se zove Ibro?