Konjska muva

Ide zec kroz šumu i sretne mazgu: • Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti? • Ja sam mazga. • A šta je to mazga? • To je kada ti je ćale konj, a keva magarica. Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na vučjaka: • Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti? • Ja sam Vučjak. • Šta je to vučjak? • To je kada ti je ćale vuk, a keva pas. Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na konjsku muvu: • Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti? • Ja sam konjska muva. • Eee, ne zajebavaj.

Dođe Perica kući i kaže mami: • Danas smo imali veronauku u školi, ali meni ništa nije jasno. Da li je Bog muško ili žensko? • Pa Bog je i jedno i drugo, sine – reče mama. • A, dobro. A da li je Bog crnac ili belac? • I jedno i drugo, sine. • Dobro, mama, a da li je onda Majkl Džekson Bog?

Tražili neki ljudi najstarijeg dedu na svetu. Obiđu oni tako sve veće države i zadrže se u Rusiji. Nađu neko selo i u selu čuju za najstarijeg čoveka, pa odluče da ga posete. Nađu ga i pitaju koliko ima godina, a on kaže da ima 110. Upišu oni i nastave dalje. Dođu u Nemačku i čuju za drugog dedu koji je, kako kažu, najstariji. Nađu i njega i pitaju ga koliko ima godina i on odgovori da ima 120. • Odlično, deda! Star si, ali nije to dovoljno, verujemo da ima i starijih. Nastave oni i dođu u Srbiju. Odu u neko selo kod Niša i prođu kroz neku šumu – kad čuju kako neko plače. Približe se malo, a ono neki deda sedi na panju i plače. Odluče da ga pitaju koliko ima godina. • Deda, koliko imaš godina? • Sto četrdeset – odgovori on. • Odlično! Čestitamo, ti si verovatno najstariji čovek na svetu. A što plačeš, deda? • Tukao me tata! • A gde ti je tata?! • Eno ga u šumi sa dedom, seče drva!

Ujedinjene Nacije: • Imamo li uopšte dokaza da Iračani poseduju oružje za masovno uništenje? Džordž Buš: • Naravno, sačuvali smo fakture!

• Dragi moj mužiću, imam dobru i lošu vest. • Daj prvo dobru. • Dobili smo popust u auto servisu ...

Dolazi čovek u crkvu i kaže: • Oče, grešio sam, ukrao sam od Piroćanca! A ovaj će mu: • Sine, to nije greh, to je Božije čudo!

Dosadilo bubnjaru da sluša viceve o bubnjarima i reši da promeni instrument. Odluči se za harmoniku i ode da je kupi. Kaže on trgovcu: • Dajte mi onu veliku sivu harmoniku. Trgovac: • Vi ste bubnjar, zar ne? • Pa da, kako znate? • To nije harmonika, nego radijator!

• Huso! • Šta je, Mujo? • Jesi čuo novost? • Jok! Šta se desilo? • Pa, Fata na samrti. • Joj, moram hitno do nje! • Što? Jel’ da se oprostiš? • Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

Kada bi Grčka naplatila od naših pevača sve pesme koje su im ukrali, izašla bi iz krize za manje od nedelju dana.

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno: • Uhhh! Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas: • Pazite na štok, jebem vas smotane.

• I tako ti ja, bolan Haso, sednem u avion i pravac Frankfurt. Kad za pola sata pojavi se neka raja, zauzeše avion i kažu da su otmičari. A mene baš zabole, ono, ... nije moj avion, briga me, 'ladan k'o Clint Eastwood. Bejah miran sve dok nisu krenuli silovati jednu žensku. Tu je meni puk'o film. Dig'o se ja i dreknem, onako k'o šerif: Pustite je! I pustili je na miru, ali postavili meni ultimatum: • Il' skačeš, il' te svi guzimo!?! Haso se sav uživio u priču: • I, jesi l' skak'o? • Jesam, ... malo u početku, ... dok mi se guzica nije razradila!