VICOTEKA

Juri policajac Cigu i viče za njim:
• Stani, Cigo!
Ciga odgovori:
• Stani ti, tebe niko ne juri!
• Ma, stani hoću nešto da ti kažem!
• Neka hvala, ne moramo mi Cigani baš sve da znamo!

Pita Sosa Lalu:
• Lalo, kada bi znao da ti je ostalo još samo pola sata života, šta bi radio?
• Ta, vodio bih ljubav sa tobom, Soso!
• Lepo, a ostalih 25 minuta?

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno:
• Uhhh!
Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas:
• Pazite na štok, jebem vas smotane.

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita:
• Mico, šta ti je, što dišeš tako teško?
Mica jedva promumla:
• Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt!
Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže:
• Tato, tato, eno neki čovek u ormaru!
Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go.
Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega:
• Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

Šta imaju zajedničko klitoris, godišnjica braka i WC šolja? 
• Muškarci ih uvek promaše.

Perica:
• Kada porastem, biću policajac i poći ću stopama svoga oca!
Jovica:
• Nisam znao da ti je tata policajac?
• Pa i nije, on je lopov!

Zašto Crnogorci ne organizuju Velikog brata?
• Zato što ne mogu da pronađu toliko ljudi koji se ne poznaju.

Vratio se Mujo iz ekspedicije sa Severnog pola, pa pita Hasu:
• Čuj, Haso, ima li skroz crnih žena?
• Naravno da ima!
• A ima li skroz belih?
• Pa, naravno!
• A ima li crno-belih?
• Nema, Mujo!
• E, onda sam spavao sa pingvinom!

Otišli zec i zečica u cirkus. Gledaju oni mađioničara kako izvodi trik, izvlači iz šešira jednog malog zeca, pa drugog, pa trećeg, ... Tek će na to zečica zecu:
• Nije loše, ali meni se više sviđa kako mi to radimo!

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina.
Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso:
• Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.