Joj što nije mrak

Šetaju Francuz, Italijan i Haso i pričaju o seksu, kad ugledaju kozu privezanu za plot. • Joj, što nije Brižit Bardo - zavapi Francuz. • Joj, što nije Monika Beluči - požali se Italijan. • Joj, što nije mrak - zarida tužno Haso.

Sretnu se u Crnoj Gori glista i vrabac: • Đe si, sokole sivi? • Evo me, gujo ljuta!

Učiteljica upozorava đake da će sutra biti pismeni zadatak iz matematike, da niko ne sme da izostane, da nikakva lekarska i druga opravdanja neće pomoći. Perica pažljivo sasluša i pita: • A šta ako budem iscrpljen od seksa? • Ništa, Perice, pisaćeš drugom rukom - odgovori učiteljica.

Pita učiteljica malog Cigu: • Ti se kupaš. Koje je to vreme? Ciga: • Nepostojeće!

Koji saobraćajni znak ne postoji u Crnoj Gori? • Radovi na putu!

Dragi Deda Mraze, za Novu godinu želim debeo novčanik i tanak struk, ... i nemoj to da pomešaš, ... kao prošli put.

Dođe čovek kod lekara po rezultate, a lekar mu kaže: • Imamo jednu dobru i jednu lošu vest za tebe. Koju ćeš prvo? • Hajde prvo dobru, - odgovori čovek. • Nazvaćemo bolest po tebi ...

Na času biologije nastavnik upita Pericu: • Znaš li, Perice, bar jednog sisara koji leti? • Znam: stjuardesu - odgovori Perica.

Na nekoj reci, na jednoj obali je bio meda koji je jeo kupine a na drugoj zeka. Zeka: • Ej medo, dođi da vidiš šta sam ja video! • Ma ne mogu, zeko, jedem. • Ma dođi kad ti kažem, iznenadićeš se! • Neću! - odbrusi mu meda. Ali zeka i dalje navaljuje i meda popizdi pa reši da ipak ode kod zeke. Uđe u vodu i zamalo se ne udavi. Kad je došao kod zeke, zeka mu kaže: • Ej medo, vidi koliko na onoj drugoj strani ima kupina!

Sedi Pera u kafani, lagano pijucka rakiju, kad uletoše njegovi drugari na jutarnju pauzu. Svi naruče piće i počne priča, pa se Joza požali: • Eh, ovaj moj gazda, taj me gazi, ne da mi da dišem od posla! Paja klimnu glavom, a Rile dodaje: • Šta misliš, da je ovaj moj bolji, taj bi da radim celog dana bez pauze! Pera sluša, otpi rakiju pa se nasmeja: • E, društvo, ko vam je kriv ... ja radim u opštini i ja sam na svom poslu Bog ... Paja ga upita: • Kako to misliš? Pera slegnu ramenima: • Svi znaju da postojim, al' me još niko nije video!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.