VICOTEKA

Došao Zemunac na more. Odluči on da nauči sina da pliva. Baci ga u more, a mali potone. Stavi mu „mišiće“, opet ga baci u vodu i mali opet potone. Stavi mu i šlauf, pokuša ponovo – mali opet potone. Nema druge, još i peraje – mali opet potone. Gleda to drugi Zemunac sa obale pa pita:
• Tebra, a kol'ko mu teška ona kajla oko vrata?

• Jesi li reko šefu da nas dvoje ne možemo živeti od tvoje bedne plate?
• Jesam.
• I šta ti je rekao?
• Da se razvedem!

Kaze Perica babi:
• Baba, kupio sam Nike do jaja!
Na to će ona:
• Auuu sinko, pa što baš toliko duboke?

Kaže Mujo Hasi:
• Moram ti reći dobru i lošu vijest.
• Daj prvo lošu.
• Fata ti se seksa dok si ti na poslu.
• A daj sad dobru vijest?!
• Dobro se seksa.

• Hoću da usvojim tromesečnog dečaka iz Amerike - objavi plavuša svome mužu.
• I šta ćeš da radiš s njim? - pita muž.
• Kad počne da govori, učiću od njega engleski.

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Upoznaje se plavuša sa Hristom Stoičkovim. Hristo kaže:
• Hristo Stoičkov.
A plavuša odgovara:
• Vaistinu Stoičkov.

Jede policajac pljeskavicu. Nailazi mali dečak i pita ga:
• Čiko, čiko, da li mogu griz?
• Beži, mali, nije ti ovo griz nego pljeskavica!

U gradskom autobusu velika gužva, a neka baba se sa zadnjeg sedišta dere:
• Ima li doktora u autobusu?
Doktor, koji je sedeo napred, gura se kroz masu, staje ljudima na noge, pada jer se autobus ljulja i napokon stiže do babe i kaže:
• Ja sam doktor, kome treba pomoć?
Baba pogleda ka ukrštenici na krilu i reče:
• Bolest, tri slova ...

• Gde si sad?
• Čekam bus.
• Požuri.
• Evo, probaću brže da čekam!

Gledam ljude oko sebe i mislim se ... Adame bolje da si otreso jabuku nego Evu.