VICOTEKA

Došle tri gospođe na pijacu da kupe krastavce. Prva kaže:
• Dajte mi kilogram, kraćih, ali debljih.
Druga će:
• Meni isto dajte kilogram, ali tanjih i dužih.
A treća:
• Dajte mi dve kile bilo kakvih, meni trebaju za salatu ...

• Zašto ste tako zabrinuti, komšija - upita konobar svog stalnog gosta.
• A, i ti bi bio da ti sin napravi dete kućnoj pomoćnici ...
• Ne sumnjam, ali koliko znam, vaš sin ima samo pet godina ...
• Da, ali je ipak znao iglom da izbuši sve kurtone koje je našao u mojoj sobi.

Razgovaraju Mujo i Haso:
• Kupio sam onoj mojoj rasipnici Fati knjigu: Umetnost štednje.
• I? Ima li kakvih rezultata?
• Da. Više ne pijem i ne pušim.

Sastavio sam spisak ljudi na koje ću da kašljem kada dobijem grip.

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu:
• Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima!
Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

Psiholozi tvrde da je za dobro raspoloženje potrebno zagrliti osam ljudi, ... ili mlatnuti jednog ...

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Prodajem lep padobran, neotvaran, jednom korišćen. Malo zamrljan.

Sedeli baba i deda pored kamina i takmičili se ko može snažnije da prdne. Prvo deda prdne i ugasi vatru, baba prdne i oduva kamin, kad će njoj deda:
• Lako je tebi kad pucaš iz dvocevke ...

Nazove Mujo hotlajn i pita ga devojka:
• Šta sve želiš das ti radim?
A Mujo će:
• De, nazovi ti mene, matere ti!

Jorgovanka zove komšinicu preko plota:
• Zorice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!