VICOTEKA

Došle tri gospođe na pijacu da kupe krastavce. Prva kaže:
• Dajte mi kilogram, kraćih, ali debljih.
Druga će:
• Meni isto dajte kilogram, ali tanjih i dužih.
A treća:
• Dajte mi dve kile bilo kakvih, meni trebaju za salatu ...

Šta je to vrhunac pijanstva?
• Vrhunac pijanstva je kad na svojoj svadbi zagrliš taštu i pitaš: Brko, jebeš li šta?

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.

Predloži Lala Sosi:
• Soso, dušo, hoćemo se igrati proleća?
• Može. A kako se to igra?
• Ta, lepo, ... ja te jebem, a ti cvetaš!

Baka i deda gledaju TV:
• Bože, Bože, eto gde smo stigli, nema više srama. Vidi, puštaju porno filmove na televiziji! – rezignirano će baka.
Na to deda ustaje sa sofe, stavlja naočare i prilazi bliže ekranu:
• Ma, nije. To samo jedan bradonja jede bananu.

Juri petao koku, hoće da je stigne. Koka beži i razmišlja:
• Ako mu dozvolim da me stigne, reći će da sam kurva, ako mu pobegnem, nema ništa od seksa, moraću da se sapletem!

Dođe Muji tašta iz Dalmacije u posetu, pa nakon par dana povuče ona kćer na stranu i tiho je upita:
• Kćeri, ovaj tvoj muž, moj zet, nekako mi se čini da nije srećan kad vam ja dođem u goste?
Kćer je zagrli:
• Ma ne, mama, on ti je samo Bosanac. Sporo misli, znaš, ... pa će se radovati tek kad ti odeš!

Putnički brod prolazi pored malog pustog ostrva u Tihom okeanu. Putnici sa broda vide na ostrvu čoveka duge kose i brade kako skače, urla i maše rukama iz sve snage. Jedan od putnika upita kapetana:
• Ko je ono na ostrvu?
• Ne znam, ali svake godine kada ovuda prolazimo, on totalno podivlja.

Da bi došla do princa, ne moraš jahati baš svakog konja. Malo i prošetaj, zdravo je.

• Perice, koji mesec ima 28 dana? - pita učiteljica.
• Svaki učiteljice, a neki imaju čak i više.

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!