VICOTEKA

Zašto Internet ne može da zameni standardne štampane novine?
• Zato što Internetom ne možeš da ubijaš muve.

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Sretnu se dva cigana:
• Jesi čuo da je ubijen Versaće?
• Koji, jel' original?!

Dobio Muja čekove, i naravno, počeo da troši na sve strane. Na kraju ga pozovu u banku i kažu mu:
• Slušaj bre, Mujo, znaš li ti da si u takvom minusu da možeš u zatvor da odeš?
• Auuu, pa šta da radim? – uplaši se Muja.
• Ništa – reče mu službenik – jedino da vratiš ove pare što si potrošio.
• U bre, što me uplaši, evo odmah ću da ti napišem ček!

Posle rata u Sarajevu, dolazi Mujo kod IFOR-a da se žali kako mu je neko ukrao ostavu sa drvima. Jedan od oficira posle Mujine duže kuknjave odluči da ode sa njim i vidi o čemu se radi. Mujo ga povede do mesta gde mu je bila ostava:
• Evo, još jutros je bila tu, taman sam je napunio drvima!
Oficir pogleda mesto, pogleda gore, pogleda dole, pa kaže:
• Ovo je lift, a jutros je došla struja ...

Otišle 2 muve u restoran. Dođe kelner i pita šta će da uzmu za jelo. Jedna muva naruči govno s lukom, a druga samo govno. Pita sad ova što je uzela govno s lukom drugu muvu:
• Je li bre, što nisi uzela i luk uz govno?
• Jes' pa da mi smrdi iz usta ...

Ulazi pijanac u autobus i počinje da viče:
• Svi ovi napred su pederi, ovi iza su klošari, a ovi u sredini su seljačine!
Vozač autobusa pobesneo pa naglo zakoči autobus:
• De ponovi još jednom, pseto pijano, ko su pederi, ko klošari, a ko seljačine?!
• E, sada ne znam ni ja, kada si zakočio sve si ih pomešao!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Opet si noćas pričao u snu.
• Ma, pusti me ženo da makar noću i ja progovorim koju reč ...

Toliko su me puta izdali, da se sada osećam kao garsonjera!