VICOTEKA

Kako se na nemačkom kaže `dečko koji brine o curama´?
• Curbrigen.

Momak i devojka naručili puževe u restoranu. Jedu oni i jedu, kad ostade samo jedan pužić. Uzme ga devojka i sisa, sisa, ali puž nikako da izađe. Da ga ona dečku. On pokuša nekoliko puta, ali ništa. Uzme ga devojka ponovo i pogleda malo bolje. Kad ono mali puž se drži za kućicu i viče:
• To, mala, tooo!!!

Dođe Muji tašta iz Dalmacije u posetu, pa nakon par dana povuče ona kćer na stranu i tiho je upita:
• Kćeri, ovaj tvoj muž, moj zet, nekako mi se čini da nije srećan kad vam ja dođem u goste?
Kćer je zagrli:
• Ma ne, mama, on ti je samo Bosanac. Sporo misli, znaš, ... pa će se radovati tek kad ti odeš!

Radojica došao na kapiju kod komšije, otvara njegov devetogodišnji sin:
• Zdravo, jel' ti otac kod kuće?
• Nije, otiš'o je do grada.
• A stariji brat Steva?
• I on otiš'o sa tatom ...
• Uff ...
• Kaži komšija, ako ti nešto treba od alata, ja znam gde stoji.
• Ma, jok, hteo sam da pričam sa tvoim ocem, pošto je tvoj brat Steva napravio dete mojoj ćerki Nadi ...
• Eeeee, za to ćete stvarno morati da pričate sa tatom, ... znam da za vepra uzima 200 eur, za bika 500 eur, a kol'ko će da traži za Stevu, stvarno ne znam!

Vozi se Lala u kolima i zaustavi ga policajac. Priđe policajac vratima kad Lala zareži na njega. Policajac počne da se povlači, a Lala će na to:
• Šta se bojiš, zar ne vidiš da sam vezan?

Nikad ne dozvolite da Vam se svekrva ili tašta zove Nada, jer nada poslednja umire.

Ušao Lala u štalu gde Sosa radi oko volova, pa pita:
• Je li, Soso, jesu li svi volovi na broju?
• Sad jesu - odgovori Sosa.

Dobio Ciga sedmicu na lotou, pa požurio kući i hvali se ženi:
• Ženo, dobio sam sedmicu na lotou!
Ciganka se samo uhvati za srce i pade na mestu mrtva. Ciga sleže ramenima i reče:
• Bože, .. kad te hoće – hoće te!

U čemu je razlika između tašte i tumora?
• Pa, tumor nekad može da bude i dobroćudan!

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.