VICOTEKA

Mujo se nesretno zaljubio u Fatu koja ga ne šljivi ni pet posto, pa je jednog dana zaustavi u čaršiji i skrušeno upita:
• Fato, bona, rec’ ti meni iskreno, imam li ja kak’e šanse kod tebe?
Fata ga pogleda ispod oka i odbrusi:
• Eto, pravo da t’ kažem, ti si mi drugi na pop’su!  Mujo se poveseli:
• Super, bona, a ‘ko je prvi?
Fata hladno orgovori:
• Bilo ko!

Sreli se vuk i lisica u šumi. Počne vuk da nagovara lisicu da makar jednom vode ljubav, ali lisica se nije dala. Pošto nije znao šta da radi, vuk počne da je ubeđuje. Na kraju će:
• Ajde, lijo, makar jednom - naučiću te da čitaš.
Pošto je bila jako znatiželjna, lija pristane i odvede vuka iza žbuna. Nakon nekog vremena, izlazi vuk iz žbunja i zakopčava krzno, a lija će za njim:
• A čitanje, vuče?
Na to vuk odgovori:
• Pa nisam ti ja Vuk Karadžić.

Nisu svi ljudi isti, svako je budala na svoj način.

Nađe se Fata ujutro na kafi s prijateljicama i nakon nekog vremena jedna skupi hrabrosti i upita je:
• Fato, bona, priča se po komšiluku da si se neki dan celo jutro jebala sa nekim klošarom?
Fata mirno odgovara:
• Jesam, i ... ?
Prijateljice se pogledaju i jedna reče:
• Pa dobro, zašto?
Fata se nasmeje i kaže:
• Pa došao čovek i pristojno pitao mogu li da mu dam sve ono što Mujo ne upotrebljava ...

Kako se zove sin alkoholičara?
• Sinalko.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Predao Lala mleko i jave mu iz mlekare da su mu napokon platili. Zovne on bankarsku službenicu u osam ujutru i pita:
• Dobro jutro, Lala ovde, jesu mi legle pare na račun?
Bankarska službenica proveri i potvrdi:
• Jesu, gospon Lalo!
Zove Lala svaki sat do kraja radnog vremena i isto pita:
• Dobar dan, Lala ovde, jesu mi legle pare na račun?
Iznervirana službenica banke u četiri posle podne nakon desetog poziva izdere se na telefon:
• Jesu Lalo, pa rekla sam ti već deset puta! Nemoj biti dosadan!
Lala se veselo nasmeja i odgovori:
• Ta, to ja samo da vidite kako je nama kad nas zovete za kredite!

Profesorka na času proziva Pericu:
• Perice, hajde ustani i reci nam dve zamenice.
• Ko? Ja?
A profesorka odgovori:
• Konačno i od tebe jedan tačan odgovor!

Pita Mujo Hasu:
• Šta bi Haso uradio kada bi tvoju Fatu u šumi napao medved?
Kaže Haso:
• Ja se nebi mešao, baš me briga, sam je napao, sam neka se i brani!

Danas radnici istovaraju neku robu iz kamiona, ja stanem kraj njih i zapalim cigaru, ko ga jebe, ... neka narod misli da sam im šef!

Kako se zove dečiji hor u Zemunu?
• Kalibri