VICOTEKA

Ulazi majka sa malim Pericom u autobus. Kaže majka Perici:
• Kad te kondukter pita koliko imaš godina ti reci šest, jer ti tako neće naplatiti kartu.
Nakon dva minuta dolazi kondukter i pita Pericu:
• Koliko godina imaš?
Perica odgovara:
• Imam šest godina.
Kondukter ga ponovo upita:
• A kada ćeš napuniti sedam godina?
A Perica će:
• Čim izađem iz autobusa.

Kada pukne žica na violini, svirke više nema, a kada meni puknu živci, žurka tek počinje.

Šta pita lizalica kada sretne čačkalicu?
• Gde ti je glava?

Došao Zemunac na more. Odluči on da nauči sina da pliva. Baci ga u more, a mali potone. Stavi mu „mišiće“, opet ga baci u vodu i mali opet potone. Stavi mu i šlauf, pokuša ponovo – mali opet potone. Nema druge, još i peraje – mali opet potone. Gleda to drugi Zemunac sa obale pa pita:
• Tebra, a kol'ko mu teška ona kajla oko vrata?

Pita parna lokomotiva električnu:
• Na koju foru si prestala da pušiš?

Sosa pita Lalu:
• Lalo, zašto piješ pivo zatvorenih očiju?
Lala odgovara:
• Ta, zato što su mi doktori rekli da pivo ne smem ni očima da vidim!

Učio Mujo Hasu zavodničkom pogledu i sad izašli da testiraju. Priđe Haso Fati, pogleda je svojim zavodničkim pogledom, a ona kaže:
• Toalet je tamo levo, idi, nemoj da trpiš.

Šetaju dva psa ulicom i jedan kaže:
• Juče su postavljali nove bandere.
Drugi odgovara:
• E, to mora da se zalije!

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu:
• Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Dođe Crnogorac u Beograd, uđe u prodavnicu i kaže:
• Hoćete li mi, molim vas, dati kilo pomorandži?
Prodavačica odgovori:
• Može, a hoćete li kesu?
• A ne, no ću ih kotrljat do Podgorice!