Vidi seljanku

Idu dve nule ulicom i sretnu osmicu. Kaže jedna nula onoj drugoj: • Vidi seljanku kako se utegla!

Razgovaraju dva oženjena muškarca srednjih godina: • Bože, što ovo vreme leti! • Bome, imaš pravo. Eto, dva puta kresneš ženu i prođe godina.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Dva grobara, posle napornog dana, sede uz pivo. Kaže jedan drugom: • Uf, danas smo sahranjivali jednog od 150 kila, izmori nas ... Drugi odgovara: • Ma nije to ništa, mi danas sahranjivali nečiju taštu, narod je toliko aplaudirao da smo je tri puta vadili na bis!

• Halo, policija, moj komšija valja travu! • A koliko je paketić? • Hiljadarka. • Skupo, ne kupuj od njega!

Krali Mujo i Haso kukuruze i dogovorili se da Mujo krade, a Haso da čuva stražu. Krali oni tako i iznenada naiđe policajac. Pita on Hasa: • Šta to radiš u ovo doba? • Smišljam stihove. • Dede kaži jedan. Počne Haso da peva: • Gore nebo, dole trava, čučni Mujo vidi ti se glava. Kaže policajac: • Dede još. • Dole trava, gore nebo, beži Mujo bog te jebo.

Šta je to sreća u nesreći? • To je kad te pregazi šleper pun deteline sa četiri lista!

Tokom celog školskog časa Perica uporno gleda u učiteljicu. Pita ga ona na kraju časa: • Perice, šta je bilo? • Učiteljice, ja Vas volim. • Ali, Perice, ja ne volim malu decu. • Pazićemo, učiteljice, pazićemo ...

Fata se šminka, a Mujo komentariše: • Što se mažeš, kao da će ti to pomoći? • Daj Mujo, pogledaj sebe kako si ružan. • Nisam ja takav oduvek, nego su me kao bebu zamenili u porodilištu.

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije: • Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ... • Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Dođe Muji tašta iz Dalmacije u posetu, pa nakon par dana povuče ona kćer na stranu i tiho je upita: • Kćeri, ovaj tvoj muž, moj zet, nekako mi se čini da nije srećan kad vam ja dođem u goste? Kćer je zagrli: • Ma ne, mama, on ti je samo Bosanac. Sporo misli, znaš, ... pa će se radovati tek kad ti odeš!