Farbajte svoju stranu ili da pišemo aneks

Na licitaciji za farbanje broda Queen Mary 2, posao dobije kompanije Mujo & Co. iz Doboja. Po završetku posla dolazi nadzorni organ da proveri kako je ofarbano. Gleda komisija kvalitet boje, koliko slojeva ima, itd. ... Sa obale ... sve OK. Sednu u čamac da pogledaju drugu stranu i vide da ona uopšte nije ofarbana. • Jel' umete Vi, mr. Mujo, da čitate ugovor? • Jes vala, umem. • Pa što ste ofarbali samo jednu stranu? • A jel' umete VI da čitate ugovor: lepo piše da "farbanju broda pristupaju, s jedne strane, Mujo & Co. iz Doboja, a s druge strane investitor". Il' farbajte svoju stranu, il' da pišemo neki aneks!

Crnogorac se busa u grudi i viče: • Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje. Neko mu odgovori: • Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac: • Ne valja Mujo, imaš prazan hod. • Kako ba prazan hod? • Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš. I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet: • Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod. • Pa kako bolan opet prazan hod? • Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši. I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže: • Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!

• Tata, dobio sam keca! - reče Perica. • Pa, kako?! - upita otac. • Pitala me uciteljica koliko je 2+3? • Pa, to je 5! • Pa, to sam i ja rekao, a onda me pitala koliko je 3+2? • Pa, isti kurac! • Pa, to sam i ja rekao!

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.

Pošao Perica u prodavnicu da kupi MP3 player, ali na putu ka prodavnici shvati da mu fali 100 dinara. Smišljao je, smišljao kako da od majke izmami 100 dinara i na kraju je smislio: • Mama, da li ćeš mi dati 100 dinara ako ti kažem šta je tata rekao sobarici kad nisi bila tu? Mama zamišljeno pogleda Pericu i dade mu 100 dinara. • Rekao je: Zatvori prozor, promaja je!

Početak školske godine ... vraća se prvak iz škole i sav zadihan uzbuđeno viče: • Mama, Mama, danas su nas u školi terali da brojimo i sva deca su znala da broje samo do deset, a ja sam znao do 100! • To je sine zato što si Bosanac - odgovara majka. Sutradan prvak dolazi iz škole i ponovo viče: • Mama, danas smo počeli da čitamo. Ni jedno dete ne ume da čita sva slova, a ja sam znao skoro sva slova! • Pa da sine, to je zato što si Bosanac. Posle nekoliko dana prvak ponovo s vrata doziva: • Mama, danas smo bili na sistematskom pregledu i sva deca imaju mali, a moj je, u odnosu na njihove, ogroman! Je li mama, jel' i to zato što sam Bosanac? • Ne sine, to je zato što imaš trinaest godina.

• Halo ... policija? Pošaljite patrolu ... slučajno sam gurnuo ženu kroz prozor! • U redu ... šaljemo i hitnu pomoć! • Ma, ne treba hitna! Mi živimo u prizemlju ... samo patrolu, i to što pre ... samo što nije provalila vrata!

Pitao sam je: • Šta želiš da ti kupim? Nasmejala se zagonetno i rekla: • Možeš neku krpicu. • I kupio sam joj ... magičnu!

Direktoru škole zvoni telefon: • Halo, je li to direktor? • Da, izvolite! • Moram da Vas obavestim da Marija Jović danas neće doći u školu, bolesna je pa će ići kod lekara. • U redu, a smem li da znam ko zove? • Moja mama.

Sin pita Radašina: • Koje su boje šljive? • Plave. • Pa, zašto je ova crvena? • Zato što je zelena!