Možda jeste, možda nije

Češlja se Mujo u kupatilu i pevuši: • Šuška se šuška da mi je ko puška! Sluša to Fata, pa odgovara: • Možda jeste, možda nije, za pišanje dobar ti je!

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će: • Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere". • Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama. • Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Juri Mujo 200 kilometara na sat sa plavušom u automobilu i ona viče: • Nemoj, Mujo, smanji, molim te! Ako poginemo, stara će mi srati!

Zaustavio policajac plavušu: • Dobar dan, molim vašu vozačku dozvolu! • Ali nemam! • Onda ću morati da vas kaznim! Policajac piše kaznu, a plavuša će: • Ali nemam para kod sebe. • Onda je najpametnije da se nekako dogovorimo. • A šta mi možemo pametno da se dogovorimo, ti pandur, a ja plavuša?!

Razgovaraju dvojica penzionera: • Sećaš li se kada smo ono u vojsci dobijali brom da ne bismo jurili ženske? • Sećam se. • E, pa izgleda da je počelo da deluje.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Bosna. Rat je ... Izgubio se Mujo na Trebeviću i sreće vod četnika, na čelu sa vojvodom. • Znaš li ti ko smo mi? - priupita vojvoda. • Ako bog da ... skrivena kamera - odgovara Mujo.

Zašto su tri praseta pobegla od kuće? • Zato što su im roditelji svinje!

Pošalju Muju kao međunarodnu razmenu studenata u Japan. Dođe tamo Mujo i kaže njemu neki Japanac: • Hoćeš da ti pokažem nešto japansko? • Hoću! Uhvati njega Japanac pa ga ubije ko' vola u kupusu. Pita njega Mujo: • Šta ti bi, čoveče? • Ha ha, ništa ... to je karate - naš nacionalni sport! Sutra dođe Japanac Muji i pita ga da mu pokaže nešto japansko. Mujo nasedne i Japanac ga opet nalema. Pita ga Mujo: • Šta ti je sad to? • Džudo - naš nacionalni sport. Sutra dođe Mujo kod Japanca i pita ga: • Hoćeš da ja tebi pokažem nešto japansko? • Ha ha! 'ajde da i to vidimo! Ubije njega Mujo na mrtvo ime. Pita ga posle Japanac: • Šta ti je to? • Poluosovina od Toyote! - kaže Mujo.

Vrati se Perica iz škole i tata ga pita: • Perice, da li si popravio onu jedinicu iz matematike? • Nisam, tata, upisana je hemijskom olovkom.

Došao čovek kod popa da se ispovedi ... • Oče grešio sam! Kaže mu pop: • Bog je veliki, oprostiće ti. Samo se ispovedi. • Došao ja kod devojke i tako reč po reč, reč po reč, zapričam se sa taštom i na kraju spavam sa taštom. • Uuuu, pa, to nisi smeo, ali Bog je veliki oprostiće ti. • Ma, pope to nije sve! Tako ja i sa tastom, reč po reč, zapričasmo se i ja opiči i tasta! Reče mu pop: • Ajde ti sine polako, kreni, da se i ti i ja ne zapričamo!