VICOTEKA

Češlja se Mujo u kupatilu i pevuši:
• Šuška se šuška da mi je ko puška!
Sluša to Fata, pa odgovara:
• Možda jeste, možda nije, za pišanje dobar ti je!

Razgovaraju dva programera:
• Juče sam u noćnom klubu upoznao prelepu plavušu.
• Uh!
• Predložio sam joj da odemo do mene na kafu i ona je pristala.
• Uuh!
• Čim smo ušli u stan zavapila je: "Skini me!"
• Uuuuh!
• Skin'o sam sve sa nje, na kraju i gaćice i stavio je onako potpuno golu na radni sto do PC-ja!
• Aaa, imaš PC kod kuće? A koji procesor imaš?

Kada žena kaže: Molim? - to ne znači da nije dobro čula, već ti daje šansu da se pokaješ za to što si rekao!

Dolazi Piroćanac kući, pa kaže ženi:
• Ponovo poskupeo benzin!
• Pa šta to tebe briga kad nemaš auto!
• Nemam auto, ali imam upaljač.

Vršili eksperiment o uticaju boje zida na ponašanje bolesnika u jednoj ludnici. Ofarbaju zidove u žuto i svi bolesnici navale da jedu malter. Ofarbaju u crveno - oni još žešće. Kad su ofarbali u zeleno, bolesnici posedaju na pod, ćute i ne mrdaju. Pita doktor jednog od njih:
• A zašto sad ne jedete?
• Čekamo da uzri ...

Mokre Mujo i Haso. Mujo to radi normalno, pravolinijski, a Haso kao iz tuša:
• Kako to pišaš, bolan? - upita Mujo.
• Ma, znaš da je Fata gadljiva, pa ga vazda nabije na viljušku - odgovori Haso.

Koja je definicija Lovačkog društva?
• To je naoružana skupina pijanih ljudi koja kroz šumu ide u kafanu.

Ide Crnogorac i nosi diskove u ruci. Naiđe drugi i pita:
• Šta ti je to?
• Ma neki diskovi sa klasičnom muzikom, ne slušaš ti to!
• Ma daj da vidim!
• Pa dobro, imam Betovena, Baha, Mocarta ...
• Pa znam Mocarta, on je komponovao muziku za Nokiu!

Prozvao nastavnik Pericu i pita ga:
• Reci mi jednu poslovicu, Perice.
• Bez alata nema zanata.
• Bravo Perice, reci nam još jednu poslovicu.
• Pametnom je i jedna dosta!

Žika i Pera bili kao gastarbajteri u Nemačkoj. Posle godinu dana Žika se vratio kući pa ga pitaju prijatelji gde je Pera. Žika kaže:
• Ostao je gore, otvorio dućan.
• Pera otvorio dućan, pa kako, čoveče - svi se čude.
• Pa lepo! Pajserom!

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče:
• Hajde da jedemo!
• Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga.
Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj:
• E, hajde da jedemo!
• Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada.
Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže:
• Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.